Српски сион

„ОРДСКИ СЖОН."

!>;•. 14

б) Љубава. Из љубави Он је и примио на себе сва мучења. Све, што је он чинио и говорио на крсту, беше само љубав. Он је опраштао својима најгорим неиријатељима,оп ростио је разбојнику и т. д. — Хришћанине! Ако ништа не може да изазове у теби љубав ирема родитељима, пријатељима и непријатељима: погледај на крст, можда ће он моћи ужећи тај пламен у срцу твоме! в) Распињању иашег тела. „Ко љуби своју душу (самог себе), тај ће је изгубити; а ко мрзи своју душу (распиње самог себе),* тај ће је спасти за вечни живот." — „Који су Хри стови, раснеше тело своје са страстима и гресвма." г) Презирању земаљскога. Као највећи сиротан висео је Сиаситаљ на крсту. Пре је имао једну хаљину, а сад ни једне нема. Сад Он има два брвна и ништа више. -- Хришћанине, не нривезуј срца свога за земаљска блага! Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века." д) Смиреиости. Ако те куша гордост, а ти помисли: „Слава виси на крсту. Ми смо тако дубоко нали, да Син Божји мораде пролити крв своју и умрети за нас!" е) Примирењу, благодати, миру. На крсту је јасно наиисано: „Бог не ће смрти грешчика, већ да се покаје и жив буде." „Дужничка листа човекова раздерана је на крсту." Распети шири руке Своје, да загрли све грешнике, који се кају. Нецењена крв проливена је за грехе. Разбојник је помилован. Крст громко проповеда: „Овде можете наћи опроштење, благодат и мир, ако се достојно покајете." 2.) Наше судиште. — Грешник, који се каје, кад погледа на крст, налази у њечу највећу и јединствену утеху. Стога, што је Христос заиста пострадао нас ради, да нас измири с Богом, Оцем небесним. Али за грешнике, који се не кају, крст је казна, страшан суд. Како ће СиаситеЛ) стати нред окореле грешникз и шта ће им рећи? а) „Ја сам вас заволео, а ви Мене омрзосте и прогањасте, .исмевасте Ме и ругасте Ми се. Ви нцсте оценили љубав Моју, за њу Ме неблагодарношку наградисте. -— Ви сте и без тога достојни били осуде за грехе; а сад се кривица ваша још више увеличава, јер висте одбацили Моју бесконачпу љубав. На кога такова љубав ни мало не утиче, тај ирипада паклу."

б) „Ја сам за вас страдао. Ја сам био невин, али сам узео на себе грехе целога света и претрпео сам сву казну праведног суда Бога и Оца. Нигде се правосуђе Божје није исказало с таковом строгошћу: ни у рају, ни у нотопу, ни при Содому и Гомору. Тако ће се и с вама, упорним грешницима, морати посгупатп са свом строгошћу." в) „ Ја сам принео Себе на жртву , предао сам самог Себе да вас искупим, а ви сте заволели ланце грешног роиства. Мене ради нисте ништа жртвовали: ни срце; ни мисли, ни једно добро дело. Ваш идол беше среброљубље, лаж, нечистота, грешно уживање и т. д.: њима сте полили тамјан и клали себе на жртву." г) Ђ Ја сам иролио крв. Пошто је већ и само једна кап крви те доста, да се оперу греси целога света, то би и вама лако било ослободити се ваших грехова. Али ви нисте ништа хтели знати о Мом крвавом зноју, Мојим сузама и о Мојој крви. Стога, реците сами, какову осуду заслужујете ви!" д) „Ја сам умро. Али, без обзира на то, ви нисте умрли за грех т. ј. не одрекосте се грешних мисли, жеља и дела. Стога ћете бити предати вечној емрти." е) „Ја сам био сарањен, а ви место да саранисте своје грешне етрасти и жеље, саранисте моје тело. Накао — би ће гроб ваш." Закључак. Нека нам часни крст буде школа наша, да нам не би обрнуо се у судиште! Ускрс. Ускрс је најсветлији, најрадоснији, те и најсвечанији празник. Осим самог значаја празникова и његова историјског садржаја, — дневно еванђеље (по Јов. зачало л (I. 1—17.) и аностол (Дела ап. зач. л (I. 1—8.) дају проповеднику обиље разноврсних тема. Теме би могле бити ове: I. На Еванђеље 1.) 0 божанству Исуса Христа. — 2.) Васкрсењем Спаситељевим добро је одржало победу над злом. — 3.) Васкрсење И. Христа из мртвих служи као необорив доказ истинитости хришћанске вере. — 4.) Какви осећаји ваља да нас највише одушевљавају Светле Седмице? — 5.) Тројака радост на Ускрс о троструком васкрсењу. — 6.) Шта непрестано сећа хришћане њихова васкрсења? — 7.) До каквог моралног савршенства можемо се узвисити, ако нам је чврста нада у вечан живот? — 8.) Позив вас-