Српски сион

Врој 14.

сви у светом одугаевљају могли клицати Теби: СЗсанна ОћжВ Давидов^, вллгослокжх ГрАДКЈИ ВО ИЛ1А ГоСПОДНГ. Лс^ННа ВО ВК1ШНИХх! Амин. Др. Владимир ДимитријевиЋ. Православни. Практични проповедник.* Белики Петак. Велики Петак посвећен је тужној успомени „светих, спасоносних и страшних страдања Го* ГГод овим насдовом изаћи ће опсежно дело, на коме се већ дуже времена ради, те које ће састојати из 5 књпга вел. 8° а садржај му је: збирка тема и нацрта за ироповеди, те готових проповеди најбољих проиоведника наших и страних, с тумачењем важнпјег еванђеоског и апостолског текста. Теме и нацрти, као и одабране проповвди, сачпњене су на основу недељних п празничних еванђеља, те живота светитељских — ва све случајеве пастирског — проповедничког рада. — Сврха је овом делу, да помогне свегатенству, готовим и у пола готовим омилитичко — екзегетским материјалом, у вргпењу узвишене и свете службе проповедничке — у храму и ван храма, у свакој прилици — како би увек сваки свештеник достојно могао удовољити захтеву Господа Н. II. Христа: „ пропов-кдите @ванг(ли." — (Мар. XVI, 15.), и апостола: „Првпвв-кдби слокв, нлстои влаговрелкнн-к и е<зврелкник, овличн, злпрети, ул^оли со ксдкил\г д«лготерп-кчкл(г и \"Ч(Н1ел1х," (2. Тим. IV., 2.), јер „горе лш^к (стк, л<|н не еллгов^кстввк«" (1. Кор IX., 17). — Нацрти су израђени где потпуније, а по где где и у најкраћим потезима, те је у њима ианешено само оно, што је од опћег значаја по све православне хришћане. Ово је учињено нарочито стога, да би еваки проповедник самостално могао удешавати облик своје проповеди, као и ток мисли давајући им свој колорит — остављајући по неке у сени (необрађене), а другима давајући више светлости и рељеФности, према свом личном расположењу, те месним, временим и другим околностима својим и својих слушглаца. За оне пастире, који услед каквих-год било околности, не би могли, у иввесним приликама, користити се овде прибраним материјалом, додана је уз сваку групу недељних, празничних и обредних тема и нацрта по једна примерна готова проповед, коју тада пастир може просто прочитати стаду своме, те тиме бар колико — толико удовољити светој дужности својој. — Свака књига овог дела имаће на крају опширан садржај по реду недеља и празника, а на крају пете књиге биће још и потпуи ал#абетски и еистематски регистар свега садржаја. Нета књ. би ће иврађена самостално, а садржај ће јој бити теме и нацрти, као и готове проповеди, на правничне дане, док прве четири књиге би ће преведене са знатним изменама и допунама из анаменитог дела покојног руског дворског протојереја — сакеларија И. В. Толмачева: „Православиое Собес^дователвное Богословхе." — Досад су прве две у рукопису већ потиуно готове. Овом приликом и8носимо само врло кратак извод из групе тема и нацрта за проповеди на Велики Петак и Ускрс. Рад. М. Гр,

спода нашег Ис. Христа, која је он нас ради претрпео." 1 Овога дана не би смео ни један пастир стада Христова да не поучи стадо своје. Већ сам тај дан по себи пун је поуке, а тужна историја његова пружа нам велики број разноврсних тема. Споменућемо само неколико такових тема: 1.) Какови осећаји треба да нас обузимају при усиомени мука Христових? 2.) Побеђени Христос је Победитељ. 3.) На Голготи видимо И. Христа у најдубљем понижењу, али и у најнеобичнијој величини. 4.) Зашто смрт И. Христа ваља да нас све дирне до дна срца? 5.) Крст нашег Опаситеља је наше училиште и наше судаште. 6.) Страшни пад Јуде издајника. 7.) Страсни петак нарочито нас храбри у хришћанској трнељивости и ношењу крста свога 8.) Крст И. Христа — највеће чудо света. 9.) Крст Христов — наша највећа мудрост. 10.) Крст Христов је најсигурније прибежиште свих јадних грешника. 11) Крст Христов с натписом: овде је пут 7 истина и живот; и т. д. Текст: Д И рдсп/МШ вго" (Лука XXIV. 20). — „Кад би се све књиге св. гшсама изгубилл, већ сам живот, страдања и смрт И. Христа била би довољна, да нас научи живетп животом хришћанским." 2 — На голготском крсту написано је све, што нам треба знати о Богу и о себи. Крст је средишна тачка, у којој су сакупљене све истине наше свете вере, као зраке у жаришту. Наш пад и наше подизање, грех и благодат, правосуђе, — све се то може прочитати на крсту. „Крст је школа, у којој Учитељ поучава с дрвета, на ком Он виси;" 3 али он је такође и наше судиште. Тема: Крст Сиаситељев је наше училиште и суциште. 1.) Наше училиште. Ако, као што ваља, погледамо на голготски крст и на Распетог на њему, тада нас он учи: а) Великој триељивости. С каквом трпељивошћу подносио је Спаситељ најстрашније муке! Шта наиме и како дуго? — Ако те, хришћанине, стисну кадгод муке и невоље љуте, погледај на крст, и ти ћеш их, трпељиво поднети! — Особито, кад те невина гоне, подигни очи Распетоме, иа се загштај: „шта је Он учинио"? 1 Синаксар на Вел. Иетак. 2 Св. Вас. Велики. 3 Бл. Августин 1г. 179.