Српски сион
Отр, 214.
„српски сиоал
В р . 14.
НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Сабор је сазван. Као што смо у своје време јавили, Његова Светост патријарх наш Георгије Бранковић подастро је почетком ове године представку Његову Величанству, којом је пријавио сазив народно-црквенога сабора за 26. мај (8. јуни) о. г. У званичном делу овога листа јављамо данас, да је Његово Величанство, наш премилостиви Владар, благоизволео најмилостивије одобрити и дозволити пријављени сазив сабора. Превишњем решењу Његова Величанства обрадоваће се цео српски православни народ Митрополије Карловачке, са осећајима дубоке синовње захвалности превишњој Владарској милости, као и добром расположењу и искреном старању његових високих влада за добро и напредак наше цркве, народно-црквене автономије и њихових црквено-просветних потреба и интереса. Ти осећаји дубоке захвалности, у добром срцу и непомућеној свести нашега народа, даће израза благодарности и признања народног и Његовој Светости патријарху Георгију Бранковићу, јер Његова је на првом месту заслуга, да су, Његовој патријарашкој бризи поверени, црква и народ и данас обасјани превишњом милошћу Његова Величанства, а стављени у положај и могућност, да своје потребе подмире и интересе унапреде. Сабор је сазван на представку Његове Светости патријарха Георгија, дакле, по Његовој жељи и пријави. А сазвао га је, да и опет посведочи колико поштује и уважава автономни наш закон, колико је пријатељ наше народно-црквене автономије и колико му је на срцу напредак цркве и народа Његова. Његова Светост патријарх Георгије Бранковић ни до сада пикада није пропустио извршити право и дужност, које му даје Саборско Устројство наше ; никада није пропустио, да цркви и народу Своме пружи прилику да своме напретку пођу.
Увек је, респектујући закон и жељан тога напретка, био вољан сазвати сабор у прописано време; увек је Своје чинио. Његова Светост патријарх Георгије хтео је сабора и прошле године. Одмах у почетку и прошле године пријавиоје сазив сабора, и то — доказујући у Својој односној представци потребу сабора таквим неодољивим разлозима, да је државна влада, признавши. те разлоге велеважнима, признала и сама преку потребу сазива сабора, те још прошле године изјавила, да нема никаквог начелног приговора томе сазива. Узроци, да сабора ипак није било већ прошле године, нису стајали у власти Његове Светости, нити других фактора, него у разним приликама, које се отклонити нису могле. Данас тих препрека нема, и Његова Светост патријарх Георгије, поновивши и ове године Своју представку и пријаву за сазив сабора, успео је, да сабора и буде, те пружа Своме народу и опет прилику и могућност, да преко својих избраника на народно-црквеном сабору поради > на своме добру и напретку. Слава и хвала патријарху српском Георгију Бранковићу! А сад је на народу, и његовим изабраницима да учине своје. Дај Боже — срећно!
Пред изборе поеланика за народноцрквени сабор. Његова Светост патријарх српски Георгије са председничке столице у саборској седници 3. (15.) јула 1897. године изговорио је ове речи: „Кад год је време састанку нар. цркв. сабора, ту је одмах напоредо и оишше иозната узрујаност, изазвана и подстакнута на разне па и недозвољене начине. Избори се спремају и обављају ненадмашном жестином: у мисли и намери, да се заштити опстанак (како се каже) угроженом праву, забораве се и одбаце се том приликом сви обзири, агитација без контроле отме мах. изазива се и гаји увек нека зебња, шта ће донети сабор-