Српски сион

*>!». 14.

„СРИСКИ

СИСН. 11

Стр. 215

ски састанак — роз1 едиИет зесЗе! а!га сига — грозничаво расправљање прекрили цело изборно пол>е и — избори се обаве. А кад тако изгледа изборна борба и кад се таква предрига збива пред састанак сабора, нек ми је дозвољено одмах и изјавити отворено, да моја брига о уређењу народно-црквене автономије не губи ништа од тежине своје, него је шта више још мучнија. Јер нека свако по души пресуди, да ли се тако може с успехом истраживати и наћи истина? Да ли се тим путем може доћи к оном циљу, којем теже овопредеона српска православна црква, јерархија и народ? Да ли ће наша црква са јерархијом и народом доћи до жељенога обезбеђења и уређења народно-црквене автономије, до мирнога заклона и пристаништа, кад раду и покушајима за рад око тога уређења кад жестоко, кад жешће, али увек ирешходи грозничава предигра узбурканих страсти ?! Моје уверење је, славни саборе, да не може доћи. Не може, а то је јасно, што узрујаност у опште, а овако голема још силније, потискује и поништава хладни разбор. У такој узрујаности је довољна ситница, без обзира бачена речеиица, да самој ствари, која хоће да се заштити, грдно шкоди. Довољна је реченица, па да се створи најдубље неповерење, најљуће непријатељство па чак и најжешћа мржња! А та појава је код овога велеважнога задатка и његова решавања, славни саборе, кобна појава и права несрећа за саму ствар. Несрећа је, јер без правих, основаних разлога посејано и заметнуто неповерење, семе непријатељства и мржње, уништава све покушаје, па чак и наду саму, да се дође к истакнутом циљу. Други узрок, који потпомаже нашу коб састоји се у том, што избрани нар. Цркв. заступници и у опште чланови сабора, стојећи под свежим утиском изборне грозничавости и узбуђења, једва могу за кратког трајања седница саборских доћи у положај, да своју задаћу узму у расправу са оном хладноћом, објективношћу и опрезношћу, која се

изискује еминентно код решавања овако многостране тешке задаће. Под утиском те грозничавости и узбуђености изгубе и најумнији и најобјективнији чланови нашега народа и сабора потребну мирноћу. А то је природно. Али је онда и то природно, што сабори долазе и пролазе, а успеха се не показује." Ове речи изговорене су биле после свршених избора саборских посланика, треба да се чују и пре избора. Са неких страна већ је одпочела агитација за изборе. Судећи по ночетку љиховом, она и опет завитлава прашину народу у очи, како би што мање видео иут, којим му ваља иоћи ; она и опет као да спрема узрујаносш, у којој берићетна саборисања не може бити. С неке стране опет отпочиње „грозничава тредигра узбурканих страсти, која пошискује и иоништава хладни разбор, која ствара најдубље неиоверење, пајљуКе неиријатељсшво, иа чак и најжешЛу мржњу, а која је и досада била кобна иојава и ирава несреЛа за саму сшвар. и Год. 1897 биле су ове мудре речи патриЈарха Георгија од дубоког утиска у са борници. Избраници народни схватили су домашај њихов, признали су истину њи хову, осетили су искреност и топлину њихову. Да ли еу сне то заборавили? Примљене су те речи биле са одобра, вањем и изван саборнице, у народу самок, бар у оном делу његову, којем је стало до оићега нам добра. Да ли су те речи у народу заборављене? Ево их изиосимо пред цео народ и данас; мећемо их на срце нарочито народној интелигенцији, да нам се не би пребацило ни то, да на те мудре речи не хтедосмо за времена подсетити. А коме је стало до општега добра, сваком искреном родољубу милога, радо ће он прочитати те речи своје Поглавице и данас. Прочитаће их, размишљаће о њима и о дубокој истини која је у њима; запамтиће их, иослугааће их и ио науци очинској, која се у њима благо разлева, и — радити. Узрадамо ли тако, осигурали смо ирви услов уопешном раду на сабору. Победи опшгега добра треба да тежимо сви. Али та победа није у победи страсне