Српски сион

„ОРПОЕИ

СИОН."

. Т!'. 255.

сподина патријарха Теоргија Враиков1сС,а. а у присуству чланова: г.г. протопрезвптера Ђорђа ВлаховиАа, Дра Нике Максимови%а, Јосифа Јагића п Михаила пл. РогулиЛа. Саборски Одбор је решпо : — Подпеће се Сабору извештај о радњи Саборског Одбора од г. 1897. до данас. Тај извештај је веома темељито и опсежно израђен, те ће се у засебној књизи штампати, поднетп Сабору и поделити саборским посланидима. — Наређено је штампање прорачуна фондова и фундација који ће се поднети Сабору. — Сви рачуни од год. 1897. до 1902., којп су прегледапи п у реду пронађени, поднеће се Сабору. — Осим тога свршени су многи текућп пословп. (Разрешени.) Његова Светоет, нреузвпшенп господин патрпјарх Георгије, благоизволео.је настојатеље манастирске разрешпти ове годпне од доласка на Томину Недељу. (Прелаз у Ов. ПраБОСлавље.) Јављају нам из Земуна, да су тамошње две породице (Кужмијак и Хубијак) прешле из грчко -католинке вере у веру православну. Обе су породице из Вишњег Брунарпа у Галицпји, а од неколико година станују у Земуну. Разне белешке. (Позив на У-ти међународни старокатолички конгрео.) — У „Старокатоличком Народном Листу" штампан је овај „Позив на 14-ти немачки п У-ти међународнп старокатолпчки конгрес у Вону": „Овим се одређује састанак петог међународног старокатоличког конгреса у дане од 5 — 8 августа (по нов. кал.) 1902. г. у Бону на Рајни (Пруска Рајнска провннцпја.) Сва писма, поводом тим, треба управљатп г. епископу Др. Веберу (Шећићге^габзе 57.) пли госп. тајном саветнику Др. Фон Шулте (Беппезк. 43). Њима треба шиљати до 15. јуна и сва пптања о којима би се желело да се расправља на конгресу. Исто гако умољавају се она господа, која желе читати своја предавања на јавнпм састанцима да о предмету својих предавања известе једног од сноменутих особа. За намештање учасника на конгресу по гостионицама п приватнна кућама постараће се нарочпти одбор. Споменуте особе треба о свеку ранпје известити, а оне ће се постарати, да сваког задовоље. Конгрес се састаје уз помоћ архпепископа п епископа цркве Холандске, старокатоличког епископа Швајцарске, епискоиског намасника старокатоличке цркве у Аустрији н старокатоличког енпскопа Немачке.

Бон, као место конгреса, пружа велике угодности својпм положајем, својпм значајем по старокатолички покрет у границама Немачке империје, те свим оним, што је потребно за успешан рад и каснији успех конгреса. С уверењем може се очекивати, да ће конгрес, с обзиром на његов велики значај по препорођај католичке цркве и њено пзмпрење с новпјим културним развитком, привући многобројне посетиоце из свих крајева у којима има старокатоличких цркава. Смемо се надатп, да ће на конгрес обратитп пажњу, те и учестворати у њему и оне од Рима незавпсне цркве. којима лежи на срцу уједињење раздељеног Хрпшћанства на основу нераздељене цркве првпх ссам векова". У име месног одбора: Вебер, с. р. Фон-Шулте с. р. Бон 23. фебр. 1902. год. Прев. Р. Гр. (Канонизација Жане Д' Арк), — Познато је да је 1431 год, знаменита девојка орлеанска Жана Д' Арк била спаљенн као јеретикиња и врачара, а сад на западу раде, да је канонизују као свети, тељку. Питање о њеној канонизацијп покренуо је први, још 1876 године, знаменити епископ орлеански Дипанлу (РеНх Впрап1оир), члан Францус. Академ. Наука, али у Риму тада не хтедоше о томе ни чути. Сада пак предузела је тај посао на себе конгрегацпја обреда и ствар доста брзо прилази своме крају. Већ од 1894. год. поштује се девојка орлеаска као уепегаТзШз. Сад је још питање само у томе, да ли је она имала довољан број врлина и да ли је заиста чинила чуда такова, која дају право прогласити је блаженом. Судећи по најновијим податцима, — доскора ће се отпочети расправа рго и сопка, као п у грађанском процесу, а онда, после беатификацпје, за неколико тодина наступиће и потпуна каионизација. Та дуга — предуга процедура уме каткад и знатно да се прекратп, а наиме онда, кад кандидаткиња за светитељку има богате рођаке. У том случају неких 50—60 хиљада лира чине чуда за убрзавање тога ироцеса Р. Гр. (Пророк-лечник 7 Чикагу и Лондон^.) — Већ смо једном споменули, да се у Чикагу појавпо неки доктор Дови, којп је прво прогласио себе за оваплоћена пророка Илију, а сада за васкрслог Јована Крститеља. Он је основао т. з. „Христово-католичку цркву Сионску", у којој се све лечи искључиво молитвом, нредсказује се скори престаеак света и другп долалак Хрнстов, одбацује војничку дужност и т. д. Близу Чикага основао је тај Дови село, које 1 има ускоро постаги огромним градом, у који ће се