Српски сион

БР. 16.

,СРШЖИ

ОМОН. Ј

Стр. 253

дрост и побожност хришћанску? Ја ћу јој одговорити; не само да сам нознао, већ сам их и видео. . . Ако Европејац, који се радо хвали свезнањем дође са мном у препирку, рећи ћу му, да можда он и све зна, али да он није видео православну цркву у старој чистоти њеној и благољепију. Како ће мило бити и целој мојој отаџбини, када јој донесем илодове хришћанске просвете баш из оног врта, који је засадио један од синова њених, добро позват свима с ревности своје за веру православну". Одмах по свршетку академије буде Басилије Скрибан у Кијеву, с пристанком митрополита Вениамина Костаки, пострижен за калуђера под именом Филарета. Ну, нре него што је отигаао у домовину своју, свратио је у Москву и тамо читава два месеца био гост митропол. Филарета московског. Разговори с тим великим владиком, као што вели сам Филарет Скрибан, имали су на њега врло благотворан утицај и још га боље утврдили у оним добрим начелима, која каснија беху основ његова неустрашива рада на корист цркве и отаџбине. Филарет Скрибан оставио је у Филарета московског врло пријатан утисак. Опраштајући се са Скрибаном, московски владика даровао му је скупоцену панагију у знак оног славног архијерејства, које је с великом чашћу и коришћу по цркву касније прошао Филарет Скрииан. Посетивши на кратко време Петроград — споменик величине и спољашњег блеска Русије, који је произвео на младог Скрибана утисак силе и политичке моћи Русије, он је отпутовао у отаџбину, где га с раширеним рукама дочека митрополит Вениамин Костаки, те га на брзо, једно за другим, посвети за јерођакона и јеромонаха. А наскоро после тога буде произведен за архимандрита и постављен за ректора Соколске семинарије Од то доба и почиње нлодотворни рад Филарета Скрибана. Као ректор Филарет је провео 20 година, нрво као архимандрит, а после, од 1852. год, као епископ ставропољски. Чим је постао рекгором Соколске семинарије, одмах се латио посла да је из корена преобрази: уздигао ју је на 8-разредну потнуну семинарију; обогатио је семинарску библиотеку

множином књига најразноврснијег садржаја, особито богословског, на различитим језицима, а понајвигне на словено-руском; основао је при семинарији штампарију за прештампавање старих неопходних књига и штампање нових; пооштравао ја проФесоре семинарије, да иишу дела богословског садржаја. На његов предлог одређено буде, да су професори богословије дужни нроповедати сваког недељног и празничног дана по разним црквама града Јаша. Ученике је он сам вежбао у састављању добрих нроповеди, приучавао их декламацији; исто тако обраћена је била пажња и на црквено пјеније. Пошто је био преко 20 година рекгором Јашке семииарије, Ф. Скрибан је ударио почетак нрепорођају духовне просвете у Румунији и тиме створио отпор оним „препородиопима румунске народности", који већ одвећ далеко зађоше својим радом, иодривајући праве-националне и религиозне основе народа. Најбоље ученике семинарије он је упућивао и саветовао, да приме калуђерски чин, а кад би их иостригавао стављао им је за углед руску цркву с њеним великим јерарсима и давао им имена руских архипастира. 27 Ради његове учености и високог садржаја ироповеди, које силно утицаху на слушаоце, дадоше му назив „проФесор проФесор&". И резултати његова неуморна рада као ректора семинарије беху сјајни: у сваком граду, у сваком селу, тако рећи у сваком углу Румуније има његових учевика, који су из његова предавања извлачили корисне поуке за цео живот. „0, кад би, кличе проФесор Ербичапу иа крају карактеристике Филарета Скрибана, у Румунији повише било тако неустрашивих и послу свом потпуно преданих учитеља, тада би се наше друштво знатно приближило нравој просвети, тада би светла будућност Румуније била осигурана"! Велике сгшсобности Филарета Скрибана приметио је и кнез Куза, који зажели да га иривуче 2 ' Тако напр. име Инокентије он је дао своме ученику Инокентију Мојсеју, епископу романском, ва. спомен Инокентија Борисова, а ениск. одеског; 8а спомен Јеремијв (Соловјева), епископа нижегородског назвао је тим именом другог свог ученика Јеремију Дирца; име~Силвестра (еп. Хушког) дао је за спомен Силвестра Косова, митрополита Кијевског и т. д.