Српски сион

(V,- 270

своје стране опрезно али систематски служи римској пропаганди у Румунији. Услед тога одмах нарунише језуите у Румунију, који под заштитом кнеза начинише, па и данас још чине многа зла Румунији, старајући се да, ношто по то, приведу је иодножју „непогрешивог".,.. . Године 1885. беше румунској цркви дарована потпупа независност од грчке патријаршије с правом да и св. миро може сама зготовљавати. Та околност ни мало не беше подесна у оним приликама за румунску цркву, јер после проглашења автокеФалности она беше отуђена од друглх цркава, те ту прилику уиотреби влада, да цркву потпуно нотчини држави Године 1885. буде издан нов црквени закон, који страшно ограпичи правч, румунскн православне цркве. Тај закон забрањује чланокима св. Синода учествовати у каквим другим зборовима или друштвима за расправљање црквених питања, осим св. Синода; забрањује им исто тако путовати ван земље, у друге државе, без дозволе влад.ше. Сврха тих забрана нотпуно је јасна: првом тачком намера је спречити подизање и уређење религиозно-просветних друштава за подрНЈавање православља, а другом се хтело изолирати румунске егшскопе од свих епископадругих православних цркава, с којима би се могли удружити на заједничку и једподушну борбу за православље. Та протуцрквена тенденција нашла је себи још јаснијег израза у закоиу од 1893. године, који и данас још лежи као основ управе румунске цркве. Појмиво је, да је. већ одавно заражена отровом занадне невере, румунска иетелигенција потнуно одобравала те иротуцрквене намере и замисли владине. Либерална штампа безобзирце нанада све православне светиње. Догмат ваплоћења, крст, пресвета Богородица почеше Фигурирати у штампи, као сижети за шалу, досетке и исмевања. ГГротестм, па и молбе православних архијереја на владу, да забрани повинама — клеветање свештених нредмета вере и вређање убеђења целога народа — нингга не помогоше. Министри су у таковим случајевима злурадо се позивали у своје оправдање на члчнак закона румунске конституције о слободи штамне,

па још и горе рационалистички доказиваху, како тобоже у православљу нема довољно оне васпитне моћи доказа, која би утицала на наству тако, да би за ову морално нзмогућа постала исмевања предмета свештене вере. А гај исти рационализам проникао је и у школу, у којој су предавали учитељи — атеисте, те страшно развратили румунску младеж. По речима преосвећеног Мелхиседека, у школама почеше учити место закона Божја — дарвинизам с његовим крајњим закључцима и изводима, да је човек постао од мајмуна, те да има исгу судбину као и све остале животиње; поричу да постоји Бог и бесмртност душе, веле. да сав душевни рад јесте продукт мозга, ге да онај део мозга, који је до сада чувао религију, мора бити нодвргнут атроФији удаљењем свега онога, што нодсећа на религију и сујеверу. Како је слободоумна и умно разуздана постала ђачка младеж у Румунији, показују ова Факта. Године 1881. штуденти јашког универзи тета друге недеље великога поста решише, да униште све иконе, које се налазе у просторијама универзитета; учинивши то безбожно дело, они у великој гомшш пођоше суседној цркви, где скинуше неколико икона и избацише из цркве. Ови несрећници удаљише се тек тада, када се скупио силан народ, да заштити светиње своје, претећи ђацима, да ће се по свом начину разрачунати с њима. Исте године, прве недеље великога поста, ђаци јашке гимназаје изјавишг своме свештенику, да се иеће исповедити, јер не верују у Бога. Свештеник извести о томе митрополита, а овај посла свога протосинђела да поучи ђаке и види у чему је ствар. Резултат поуке беше кајање ученика и изјава, да они не хтедоше исповедити се по упутству СВОЈИХ учитеља (Свршиће се.)

Књижевне оцене и прикази. Душа и бесНфТНОСТ. Написао Александар ЖивановиИ, правоел. свештеник, проФесор -катихета у кр. средњим заводима осјечким. — Отштампано из „Источника". Сарајево. 1902. Вел. 8° стр. 151. — У нашој књижевностн уоиће, а на посе