Српски сион

В р . 17.

„СРШЖИ

ОМОН. с

€тр. 269.

Све црквене новогарије Кузине укинуше се: ДПодае не беше уведено у символ вере, у цркви је, као и пре, остао јулиански календар, оргуље нису заменуле појање у румунским православним црквама и т. д., а што је главно — радикално би променут закон од 1865. године, који је жестоко бранила у Румунији силна рационалистичка странка. По закону од 1872. године пре свега буде скинут назив „генерални" епископског синода, као позајмљен из протестантског црквеног устројства; синод се од сад састоји само из епископа, наиме из два митрополита, свих еиархиалних егшскопа. (6) и 8 титуларних или викарних саше представници најбољпх иородица беше изјављено, да „аа владе Карлове религија отаца је погажена услед невероватног напрезања риио-католичке пропаганде. Када је, под притиском истога Карла, год. 1896. неканонички био дишен митрополитске катедре, митрополит Генадије Петреску, сав народ православни протестовао је против тога тражећи помоћи, као и свагда у тешким и незгодним приликама, у једноверне Русије. Наццсана беше дугачка посланица руском св. Синоду с молбом, да заштити невино затвореног, љубљеног јерарха. Ну, као најнеустрашивији противник сувременог политичког и црквеног уређења истакао се у новије доба Г. А. Рознован, који емело брани старо уређење. које се оснивало на начелима православља и солидарноети с Русијом. Недавно, док је још био председвик посланичке палате, Рознован је ватрено бранио права правоелавља, која хоће да сатре глада латинству предана, доказујући, да је по Румунију неопходна свева с православним државама, а нарочито с Русијом. Када је, наредбом румунске владе, затворен био познати у историји Молдавске манастир са словенским именом Бистрица (недалеко од града Пјатре), кога је оеновао један од бољих молдавскнх кнежева — Александар Добри, Рознован је молио краља да сачува тај манастир, бар као иеторијеки споменик. Као русоФил, Рознован је на свом имању саградио богату цркву у строго-московском стилу по плану руског архитекта Султанова; иконе за цркву цртао је такође руски вештак Хљебников. Тај храм, по своме стилу, лепоти вештачке израде, јесте знаменит производ архитектуре у Румунији. Та црква, која још није коначно довршена, а привукла је на себе погледе свих Румуна, стаје већ око 200.000 рубаља. Све своје огромно имање жели Рознован, који је без деце, да вавешта цркви тој, али га буни мисао, да ће тај његов дар одузети румунска влада, која је већ проиавела секуларизацију црквених добара и непрестано за њима тежи, кад их цркве, којим било начином добију. Његов рад на корист православља и љубав Русији оценио је император Алексадар Ш., који му поклони слику Александра Невског. Осим тога, као противност антиправославној полптицп Карла Румунског почео је у Букурешту изла8ити „Православни Исток", са сврхом, да стане на супрот убитачном утицају западада и помогне да се Румунија врати у свезу е Руеијом на религиозном земљишту.

еиископа. Даље је законом од 1872. год. потпуно одстрањеиа, као проту канопичка, мисао, да држава има свевласт у пословима црквеним, силом које је до тада световна власт могла с потпуним правом решавати послове црквене, издавати законе, какве год хоће, ностављати митрополите и сбацивати их, као просте чиновнике и т. д. У том новом закону буде мунистру црквених послова, кога је закон од 1865. год. признавао за ноглавицу цркве, остављен само саветујући глас у седницама св. Синода, те нраво да кнезу на увид доставља решења синодална ;по новом закону успостављене су архијерејске конзисторије, које је био укинуо кнез Куза, а потчиње су власти епархијског архијереја. Исто тако успостављено је и право архијереја да постављају настојатеље парохијских цркава и уирављају духовним школама; одсграњено је мешање светске власти у унутрашњи живот манастира. Премда је закон од 1872. године имао и неке недостатке с обзиром на потпуво законито каноничко устројство цркве, као напр. то, да епископа не поставља синод, ваћ нарочити „збор бирача", у ком, осим епископа учествују сви депутати палате, осим иноверних, али кад га сравнимо са законом од 1865. године, тада нови закон — тај историјски споменик рада браће Скрибана сачињава огромаи корак напред у смислу нобољшања црквеног живота у свим одношајима. Ноћу између 10. и 11. Фебруара 1866. године догодио се у Букурешту догађај од врло велике важности. Тада је остварена била завера прстив деспотичког кнеза Кузе, који својом расипношћу, развратом и десцотизмом беше довео државу до краја иропасти. Завереници довукоше се ноћу у његову спаваћу собу, и с напереним на њега леворверима принудише га да потпише „добровољни" акт свога одступања с румунског престола. Пад Кузе, сасвим природно, изазвао је радосг међу православним синовима Румуније, али запад, који свагда иитригује против Русије, те који је подигао и Кузу на румунски престо, посла сада у Румунију драгога свога избраника римо катодика Карла, који од