Српски сион

Х)и, 272.

*>*■ 17

сура (стр. 31). Доказује, да говор није физиолошка особина човечја, већ душевна моћ (стр. 33—35). За тим нрелази душевном животу човечјем, пратећи га од колевке, да на основу тога иосматрања изнесе материјал, из ког се јасно види, да душа Фактички носхоји, као засебно — нематеријално, духовно биће (стр. 36 до 49 и д.). Побија усиут разна материјалистичка излагања, против догмата да душа постоји на основу снова п т. д. С убедљивим чињеницама устаје против материјалистичког учења, да је мишљење продукат мозга и доказује, на основу вивисекције и т. д., да је мозак само орган душе,-а мишљење нродукат њен (стр. 49 — 56). Тврдњу Уо§1>а, Мо1евсћо44 а и ,лр. представника материјализма, да је мисао екскременат мозга, као што су жуч, слуз, мокраћа и т. д. екскременти дотичних органа, побија помоћу разних физиолошких и других чињеница (стр. 56—65). Теорије о можданим локализацијама у обе хипотезе (старијој и новијој) еузбија на основу психоФизике, служећи се при том особито мишљењем најславнијег психоФизичара ЛУ. \Уипс11;-а (стр. 66 — 70). Спремајући се за тим издаље за доказивање, да је душа човекова заиста бесмртна, с разлозима побија учење т. з. анимистичке хипотезе, чија се језгра састоји у одрицању душе као самосталног бића. До сад је писац посматрао телесни и душевни живот у свези, а од сад се више труди, да нас унозна са природом и бићем наше душе, са њеним постанком и суштином, како би касније могао лакше нрећи изнашању доказа о њеном вечном животу, јер се ови докази темеље, а и изводе из њене ирироде. — На основу свега расматрања дошао је до тврдње, да је душа биће самостално и нросто, те као таково посебна супстанција, тврдећи тим уједно, да она има свој посебни живот, одличан од тела и ако је у свези с њим. Због те тврдње мора да устаје против мишљења унрверзалиста, атомиста и других, којима изгледа да је учење о сунстанцијалности душиној сродно с материјалпзмом (стр. 80 и д.те приводи у потврду свога мишљења — мишљење највећих капацитета по том иредмету: Декарта, ЈХајбница, Хербарта, Улрициа и др. А прегледавши за тим иоглед хришћанске ФилосоФије на тај предмет долази до закључка, да је „душа уветна сунстанција, која има узрок своме бићу у Богу" и прелази иитању о иостанку душе. Ту узгред сномиње

старо, данас већ заспало, учење о преегзистенцији душа и т. з. метамнсихозу, у коју и данас још верују дивљи непросвећени народи, 6 те новије материјалистичке теорије о постанку душе, које уче да душа постаје дисањем и да се у строгом смислу душа и састоји у дисању (стр. 86). За тим прелази на теорију креације, но којој све душе отвара Бог, те на њену грану духовни традицијонизам, но ком Бог ствара душе посредно т. ј. из родитељских душа, као из неког стабла (ех 1гас1исе). Ово учење заступаху и св. оци хришћанске цркве, те га и хришћ. црква усваја. Фу настаје питање о душевном атавизму. који опет изазива питање о седишту душином у телу. На ово последње питање одговара писац речима Фисиолога Е.Низсћке: „Што је вечио и бескрајно, не може имати иосебног седишта. Дурбин и микроскоп би узалуд тражио храм душе у нашем телу. Душа је у сваком молекилу нашег тела, као што је Бог свуда нрисутан у универзу". 6 Питање о ностанку душе у нрвог човека нравилно је решено само у Божјем откровењу, јер Физиологија и психологија не могу пружити никакових сигурних дата у подледу тога питања, јер ове не могу историјски пратити човека до његова ностанка, почетка (стр. 95). — У питању, кад ее душа ствара, наишао је писац на привидне несугласице, а због нетачности разних превода Мојсеове законске одредбе о казнама за ону особу, која удари трудну жену, те је само повреди, да побаци, или и убије (Исх. XXI. 22 до 24). Доказује, да превод вулгатин, руски и српски највише одговарају јеврејском оригиналу, а преводи септуагинтин и словенски да ниоу автентачни. Услед рђаво1 сватања тога места но сентуагинти — често се и данас, на западу, погрешно излаже смисао тога текста и употребљава као доказ, да је тобоже Мојсије држао, да се душа у детету сједињује с телом тек тада, кад је ово потпуно Формирано. Писац је то мишљење с разлозима побио и доказао, да се душа сједињује с телом у самом моменту зачећа (стр. 94—95). — После тога прелази писац другом делу своје раснраве — доказима за бесмртност душе. У другом делу пре свега истиче писац, да за свакога човека, који је вером просвећен, већ в В. В. Ту1ог, — БЈе АиВпде Лег СиИиг I. стр. 453> 2 — 17, 102 — 103, 356—358. 6 — 8сћа<1е1, Шгп ип<1 8ее1е . . . стр. 160.