Српски сион

В рој 17.

С тр . 273.

тај Факат, што је душа од Бога — образ и подобије Божје у човеку — јаеаи је доказ бесмртности душине (стр. 96). ГТри даљем разлагању, већ према природи иредмета, пиеац све више нанушта поље Физиологије и служи се аргумевтима ФилосоФије, нарочито њених грана: метаФисике и психологије. При прелазу том тумачи, у кратко, шта је у опће мета®исика и какав јој је задатак. Доказује, да душа може живети без тела, као што заиста по црквеној науци и живи после телесне смрти до ускрснућа тела, а за тим живи с телом одухотвореним, или као што се вера изражава „прослављеним" (стр. 101). Говори за тим о одношају практичног разума и науке према проблему беемртности душине и њеног вечног живота. Разлаже штаје то и у чему састоји индивидуална лична бесмртност, коју увек хришћанска религија и нодразумева, кад говори о бесмртности душиној (стр. 106). Стиме уједно прелази доказима за бесмртност душину. На првом месту сномиње доказ онтолошки, који полазећи са становшнта, да је душа биће, да постоји, закључује да се биће не може уништити, јер тада оно не би било више биће, а већ тај Факат, што имамо нојам о бесмртности, уверава нас да је душа заиста бесмртна, јер оно о чему човек има појма мора постојати у реалности, Њега поткрепљује и нова психологија, емииријска, која тврди, да у човеку нема урођених иредстава. Доказ је овај исцрпан и тачно изведен, те је посматран и у облику онтолошко ■ метпфизичком. — Онтолошки доказ потврђује доказ метафизички, који разгледајући биће и својства душина, тврди, да се душа као биће једноставно не може делити, дакле не подлежи смрти (ни рег ассМепв, ни рег $е) која је или нотпуно уништење, коме супстанције не подлеже, или распадање неког бића у његове саставне делове (стр. 113, 114). Пошто душа нема еаставних делова, не може се ни распасти. Ту писац устаје и против Кантова критицизма износећи неоснованост његову. За тим се подуже задржава код телеолошког доказа, побијајући све главније хииотезе материјализма нротив целисходности, у свету и т. д. а нарочито против учења, да је егоизам човечји створио веру у бесмртност (стр. 126). Овај доказ на основу тога, што је душа духовно биће, т. ј. живо, разумно, слободно, изводи, да она мора имати вишу сврху, него што је имају чисто материјална бића, а зато, што она не

може постићи евоју сврху на земљи, мора јој се пружити прилика, да је у вечности постигие. — На овај доказ наслања се т. з. економски доказ за бесмртност душе. По овом доказу ни једна тековина у природи не може пропасти, те тако не може нестати нп човечјег напретка у погледу интелектуалном и моралном, и он мора у будућем животу уживати његове плодове (стр. 129 и др.), — За овим долази етички (морални) доказ, који нам доказује бесмртност душе тиме, што нам износи пред очи, да се свако људско дело мора достојно по заслузи својој наградити. Како пак нагрдда на земљи није пропорционална са делима, правда Божја мора судити човеку по делима потпуно, а то тек у вечности очекујемо. Ту писац научним доводима правда учење хришћанске цркве, да ће у вечној награди и казни учествовати с душом и тело, те разрешава привидну контрадикцију између телеолошког и моралног доказа (стр. 136). ' Истиче уједно и од какове је огромне моралне користи по човештво вера у бесмртност. — Напослетку осврће се и на доказ џсторијски , који иризнавајући оправ даним уверење целога човештва и слутњу његову у бесмртност тврди, да тај глас човештва не може бити лажан, те да ће се та слутња човечја заиста испунити. Не би шкодило, да је овај део пластичније и опширније изведен. Старија и новија веровања разних народа у бесмртност душину од великог су интереса, а и важан доказ ио бесмртност душину. — Писац је овде устао нарочито иротив мишљења неких ФилосоФа -критиччра, који држе да јеврејски народ у Ереме Мојсеја и пророка није знао за бесмртност, те у кратким цртама показује неоснованост тога мишљења. 7 Са историјским доказом завршио је госп. Живановић доказе о бесмртности човечје душе, па се лаћа да у кратко изнесе разлоге, из којих се даде закључити, да душе бил,не и животињске нису бесмртне, већ смртне, пошто су и по постанку и по природи својој везане за тело (стр. 147). Још спомиње и побија екстремно мишљење неких, да све човечје душе нису бесмртне, већ само душе ФилосоФске, ношто душа човека проста нема тобоже смисла за вечан живот јер је слична животињској души. На 7 Маса убедљивих докааа по овом иитав>у може се наћи у деду БеШзсћ-а, — Бге 0гепе818 I стр. 415 и д.; Вобзие4-а, — Бјбсоига виг Ишкиге ишуегзеПе, раг^е II. ећ. XIX. (Јештез, ивд. Ухуез, св. XXIV. стр. 439 и д., и др.