Српски сион

С гр . 274.

сИон*.

В р . 17.

крају расправе истиче, да је само један Бог у правом смислу бетмртан, јер он нема почетка, а сва друга бића су уветна, — и побија мишљењн неких да ће наше душе у оном другом свету, кад тамо свој живот одживе индивидуално потпуно умрети, те закључује, да се под бесмртношћу има разумевати живот без краја. Завршујући расправу спомиње још и једно есхатолошко гштање ради његова куриозитета. То је у главним потезима сав садржај ове лепе расправе; те је на тај ето начин госп. Живановић извео своју расправу тачно и ковзеквентно полазећи постепено с једног питања на др/го и решавајући их здравом логиком на основу ресултата Физиологије, метаФизике и психологије, а по где-где, где је нужно било осврћући се и на питања религиозна. Стил му је лак и леп, језик књижеван, а цела расправа у опће јасно сведочи, да ју је гшсац писао са много студије, и да влада снажном ерудицијом. Земун. Рад- М. Гр.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Из делегације). Приликом примања угарске делегације благоизволело је Његоео Величанство , при серклу, најмилостивије говорпти са Његовом Светости преузвпшенпм господином патрпјархом Георгијем, о сазваном нашем народио-црквеном сабору и о задатку, који сабору предстоје. Из бугарске ц;оквс. (Полагаае темеља првој богооловокој згради у Софији .) Богословија православне цркве у Бугарској није до данас имала свога засебнога здања. Она се је сешла из града у град, из зграде у зграду. Но наскоро ће се она једном станити у новом богословском здању у престоницп Бугарске — Софијп. Овом новом здању 'ударен је у недељу 31. марта о. г. темељ на врло свечан начпн, а у присуству самога кнеза Фердинанда, минпстарског тела, мноштва народа и свештенства обојега реда. Воду је за освећење темеља и места осветио председннк бугарског Синода митрополит варненски и преславски Симеон уз асистенцију мптронолита: софијског Партенија, и старозагорског Методија, Началствујући јерарх и кнез Фердинанд изрекоше пригодне беседе, које беху

врло топле п ватрене. Ово ће здање бпти подигнуто добровољшш прилозпма. Кнез даде у ту цел 10.000 златних лева. Орган бугарског Синоца „Цт.рковент. В4стникђ" донео је у потоњем свом броју и слику тог новог здања. По љој изгледа, да ће здање бити колосално велико, на један снрат са врло красним и укуснпм прочељем. Нек је сретно! Л. Б. (Двадеоетпетгодишвица бугарсхог егзарха Јо си§а 1-ог.) 24. априла о. г. навршује 25 година, како је бугарски егзарх Јосиф засео на престо бугерских егзарха. Поводом тим Синод бугарске цркве пздао је на бугарске епархијеке управе проглас, да пораде да се тај дан по целој БугарскоЈ прослави свечаним богослужењем у храмовима. Како је 24-ог априла радни дан, то је слава ова — с дозволом самог егзарха — пренета на један дан ранпје т. ј. на Ђурђев-дан. Неки И. К. написао је тпм поводом и у Самокову штампао брошлрицу са 20 страна под насловом: „К)бплеина книжка. По случаи 25-годишнината отт. дКштелноствта на Н. Блаженство Мосифа I. като екзархт. на православната бглгарска цр г Бка (1877.-1902.)" Егзарх Јосиф родио се 1840. г. у граду Калоферу, где је добио прво васпитање. Послеје науке пасаавио у Цариграду у француској школи а завршио их у Паризу, где је свршио курс филолошких и правних наука. Био је турским чиновником у Цариграду, а за тиш главним секретаром у бугарском Синоду н мешовитом савету егзархијском. 1872. сту пио је у монашки чин; год. 1876. постао је мнтрополитом ловчанске митрополије, а 24. априла 1877. изабран је на место свргнутога егзарха Антима за егзарха са седиштем у Цариграду. Егзарх Јосифје врло мудар човек и велики бугарски патриота, но на жалост неторелантан п душмански расположен према праведним захтевпма православних Срба у Старој Србији и Мацедонпјн. Л. Б. Разне белешке. (Становништво земље почетком XX. века). У Јевропи је било почетком г. 1801. од прилике 175 милиона етановн ка, почетком године 1901. више од 392 милиона. Ондашња Францетка имала је 1801. 33 милијона; Енглеска, Шкотска и Ирска једва 16 милијона. Њемачко царсгво имађаше око 25 пплијона. Италпја бејаше онда само име, а састављена бпјаше од много држава, које све заједно пмађаху једва 17 мплиона. Аустро-Угарска имађаше једва 25 мплпјона. Почетком XX. века има Францеска и то 1901. 38 милпјона, Енглеска 41 милијон,