Српски сион

Бт>. 18.

СРДСКИ СИОВ."

пЧге. 283.

се упознао с Русијом, у којој је црпео своје силе за борбу с непријатељима православља; био је у Москви, у Троичко сергијевској лаври; затим је отишао и Пе троград. Ту се представи митрополиту Исидору, који га с великим интересом распи* тиваше о Румунији. Вративши се у Румунију Мелхиседек је неко време зашао струјом националистичком, но увидевши, камо воде Румуеију њене диаз1 — националисте, горко је оилакао свој занос и, слично Филарету Скрибану, постао је за увек ревностан заштитник православља. Борећи се за православље он је радио, по највише, као даровит публициста и учењак. 31 Од његових апологетичких радова најзнатнији су: „Папизам у Румунији и право стање румунских цркава", „Протестантизам у Румунији и пограничним земљама", „Данашње стање цркве и свештенства у краљевини Румунији"; против Франкмасона он је написао енциклику 1883 године и мнига друга дела. У свим тим делима провирује дубоко схватање савремених потреба румунске цркве. С тугом је он посматрао рад румунских националиста, који тежише да коначно нрекину свезу са словенством и Русијом прогањањем словенских речи из румунског језика. Стога, када је умирао (1892. год.) преосвећени Мелхиседек завештао 32 је део своје уштеде (у 31 Од његових учених радова најзнатнија су два : „Хроника хушке епархије" и „Хроника романске епархије", — Григорије Цамблак, Липованизам, врло интересантна, те врло ретка и у Русаји дела, која нас упознају са стањем руског раскола у Добручи; Мелхиседекових дела штамнано је евега 30 свезака. 32 Тај тестамент врло је интересантан. „У пређашња времена у нашој отаџбини дрква је била чуварида по-. божних жеља и дела, која јој се предаваху друштвеном побожношћу. Али на жалост, данас наша црква не даје никакове гаранције за друштвено поверење у таковим питањииа. Услед гнус.ног оробљавања, званог секуларивадијом, црква је материјално осиромашила, а политички — постала је робињом неких лица, која се навивају министрима црквених послова. Ти министри немају ни појма о томе, шта је црква, каква јо.ј је задаћа у друштву. Често међу њима има чак и непријатеља хришћанства. Они одувимају од Дркве и последње остатке њеног материјатног опстанка и невависности од државе. Ношто се с ваиером држи у невнању, пошто њом управља мрачни егоистички и кацризни деспотизам, наша црква нена никаковс примамљиве моћи за људе мислиоце, па чак и ва просту побожност. Проћи ће много времена, док иро-

износу 200.000 Франака уложених на чување у руску државну банку) на штипендију од 100 Франака за Румуне, који слушају опште богословске науке у кијевској духовној академији нод условом, да тај ђак — Румуи — има живети у алумнеуму. 33 Бринући се о просвећењу свештенства и народа, преосвећ. Мелхиседек основао је просветпо друштво под именом „Православно румунско друштво". Ово друштво имало је сврху, да 1.) Превађа и р ширује православна богословска дела, специално одређена за сеоско свештенетво, децу, жене и народ; 2.) Да шаље младе људе, који се спремају за духовна звања, у семинарије и духовне академије других православних земаља; 3) да подиже васпитне заводе у духу православном за младеж, а нарочито за девојке. Влада је ипак забранила то друштво, ма да му је сврха тако лепа и узвишена била. Преосв. Мелхиседек био је ночасни члан кијевске и петроградске духовне академије, друштва љубитеља духовне просвете у Москви и у опће био је врло добро иознат и Русији. Други храбри заштитник православља, у сред на далеко раширене невере у савременој Румунији, био је преосвећ. Силвестар, епископ хушки, ночасни члан петроградске духовне академије, који је, на велику жалост румунске цркве, недавно (25. новембра 1900. год.) умро. И он је био ученик Филарета Скрибана и ђак кијевске духовне академије, камо је отишао по савету Филарета Скрибана. Испочетка нреосв. Силвестар радио је на попришту недагошком, а од 1886 године, као самосталан епископ хушки. Доста дуг низ година (од 1873 — 1886) ировео Је нреосв. Силвестар, као проФесор и ректор духомисао Божји подигне у румунској цркви људе учене, који ће бити свесни своје дужности и светитељске ревности, те који ће подићи је (цркву) на одговарајућу јој висину, која се и вахтева од народности хришћанске, образоване и слободне, као што је наша народност румунска".... 33 Ово је тога ради, пише преосвећ. Мелхиседек, да у Румунији не би никад неотало људи црквених, богословски образованих, који добро владају словенским језиком, који је неколико векова био богослужбени језик у румунској цркви и ОФицнално државнн у румунским земљама прошлих времена, те који је оставио неизгладиве трагове у црквеном н еветском румунском јевику и књижевноети.