Српски сион

Стр. 282.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 18

била. Јер добро заиамтимо оне речи ап. Павла: да и мученици без љубави — ништа нису. Но да и не сномињемо о телесном вреду који из злобе произилази; ко не зна, да човек — коме злоба срце раздире — већма се муча него ли ма у каквој љутој бољи и недугу телесном, те ни дању ни ноћу нигца мира нема. Ми смо још у ночетку ове беседе своје нагласили, да је такови човек тада сасвим бесноме сличан. Но када би још и то у обзир узели, колико један злобан човек и другима вреда наноси, то би онда слободно тврдити могли : да ни сам сатана не може човеку већега зла желити, него злобни човек што жели — ближњему своме. Зато знајући све то, нобожна браћо моја, ностарајмо се, да изгонимо из срца свога порок овај, који је тако мрзак Богу, а људима штетоносан. Уздигнимо тонле молитве своје свеблагом Творцу своме, да учини то, да се и на нама испуни она жеља св ан. Павла: „Нин-к же иможите И ВК1 тд кса, гнФкх, Аростх, 3/10б8" (К олош. 3. 8.) А на другом пак месту вели исти апостол: „Брати, не д'кти емкдитј оулш, но злокок* лмаджствКитб" (Коринћ. 14. 20). Тада ће, доисга, пост и молитва и све остале врлине наше велику важност пред Богом имати. Тада, дакле, када срце наше чисто буде од злобе према ближњем своме, те и оне љубили будемо, који нас мрзе и злобе нам тада велим — по речима Христовим: „Бићемо ми Синови Највишега" (Ј1ука. 6. 35).Амин. —

Румунска црква у XIX. веку. (Свршетак.) Још је жалосније, шго је тај проту црквени дух проникао деломично и у свештенство, породившп такову пенормалну појаву, као што су „иротестанствујући епискони". У том се особито одликовао енископ Калистрат Орљану (васнитаник атинског универзитета), који је врпшо крштење обливањем и одбацивао калуђерство у принципу, а био рационалиста у потпуном смислу те речи. Он је гледао на калуђерство, као па установу варварску и

протуприродну: „слично томе, говорио је иравославни румунски архијереј, као што грчке речи не могу бити без нагласка, а риба без воде, тако и мушкарац не може бити и живети без женске"; „заштитници калуђерства — без сумње су људи до потоини, дивљи и лишени здравога разума"! Тај је епископ — агитатор и оруђе светске власти која је желела да сасвим снизи и уништи православље у Румунији, те се показује као жалостан, али посве природан, илод све претходне протуцрквене нолитике у Румунији. Потнуно проникнут крајним протестантским рационализмом, он чак и не крије своје ногледе, већ их слободно свуда прииоведа. Родине 1883., јуна 15. Калистрат не хтеде потниеати синодалну носланицу, наиерену нротив нротестантизма и Фрапкмасона. Ну није само на том остало, он је стао јавно исмевати и грдити члаиове св. Синода, а кад су га ови лишили права да нрисуствује у седиицама синодалним, тада он заједно са министрима Когалничаио и Мирцеску — отвореним непријатељима и жестоким гоииоцима правослазља — тужи св. Сииод суду више касационе налате. На срећу, по православну цркву у Румунији, касациона палата одговори, да она није у ираву мешати се у црквене послове. 30 Огуд није ни мало чудно, што се при таковим чудним „архијерејима" у Румунији отворило широм поље за рад разноврсних врсти пронаганда, које и данас тамо раде — неограничено слободно. На срећу по румунски народ, у њега има и данас ваљаних пастира, који строго пазе и чувају поверени им аманет православне вере. Такови беху и недавно умрли знаменити јерарси — Мелхиседек романски и Силвестар хушки. Преосвећ. Мелхиседек беше ученик нреосвећ. Филарета Скрибана, кога је овај нослао у Кијево ради вишег духовног образовања. Он је исто тако, као и Филарет Скрибан, добро зо Интересантно је цриметити, да тај епискои — диберал, лиценциат атинског универзитета, није умео читати еванђеље. Кад је ири открићу споменика СтеФану Великом он чвтао еванђеље — изаавао је опћи смех влједно са својим братом Бардом Еонстантинеску - Калистрат је и данас на челу иротестантског покрета у 1'умунији .