Српски сион

К рој 1 8

,СРПСКИ сион-

С тр. 281.

оставио је службу, и дошавши сам к њему о чудне смирености! — пао му је пред ноге и молио га је да се с њим номири и да му опрости. Но где ћемо ми, богољуб. хришћани, у данашње доба наћи таквих примера? Ми напротив видимо, да данас многи који су нам злобни, па и саки ми већином злобом иснуњени — о дрскости и слободе! — приступамо к причешћу тела и крви Онога, који на крсту распет моли се Оцу Своме и за мучитеље и душмане своје. Ми врло често и тада, када постимо или се молимо, о одмазди мислимо, и пропаст ближњем своме снујемо. 0 молитве одвратне, о поста Богу мрскога ! Боље би било за такове поснике да се — ма и најнечистијим месом каквим пигају, него да злобом срде своје насићавају. Где, кажите мени ви сами, о злобеиспуњени посници! где је казао Христос, да ћете ви — ако и таково месо јели будете — у иакао огнени бачени бити ? Но шта више: Негда је Господ гладном Петру спустио неки суд, као велико платно, завезан на четири рогља, у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и пгице небеске, и рекаомује: „Устани Петре! Покољи и поједи". А када се нак он устручавао то учинити, са изговором да је то нечисто; то му је онда глас Господњи довикнуо: „Мже Еогх и>чистилх естг, тм не скксрни" (Дела ан. 10. 11 —15). А шта ће пак бити са онима, који су злобни ближњем своме, о томе нам јасно казује Христос Спаситељ у св. Јеванђељу са овим речнма: „Есакх гнНјкдаиса на врата с&ојго кс8е, позинжк естк с$д8; л иже р«четх е<и8: оуроде, покинжх естх гннн^к огнжн'ки" (Мат. 5. 22, 23). Но када пак когод — не само речју — него и делом хоће да уништи брата свога, то колико онда .још већој казни подвржен бити мора! Но гле, како је о томе погрешно расуђење код ових посника! Они сматрају то за грешно и нечисто дотаћи се меса или рибе, а част ближњега свога увредити — па га и упропастити — не сматрају ни зашто велико. Доиста, љубазни хришћани, не само ност, него и још друга — ма која највећа врлина наша - - није Богу пријатна, када злоба у срцу нашем царује. Овај црв тако је силан, Да и сами најбољи плод духовних трудова на-

ших подгриза и упропашћује; овај проклети мољац не штеди ни саму најдрагоценију одећу душе наше. Можемо ли ми шта боље учинити, него да постанемо мученицима за Христа? Па и само то мучеништво наше — ако нам при томе злоба срце раздире — нишча није. Чу.јте како о томе Апостол говори: „Дцн и,и<шх пррчество, и к'к<и& таинм кса; и афЕ предамк т^кио лш во еже сжнјји е, имвке же нј н.ил.их, никла поикза <ии естк" (I. Кор. 18. 2. 3.). И ово је главна, и највећа душевна штета човекова од злобе, што он — као што видитв — због ње сва добра дела своја — као да иста никада ни имао није — губи. За потврду овога навешћу вам Једну причу вз црквене повести: Један хришћанин особито примерног и светога живота, имао је испрва велико пријатељство са, једним човеком, а после се с њим тако завадио, да је срце његово врло огорчено на њега било, те се никакв с њиме помирити није хтео, ма да га је он за то много пута молио. Напослетку догодило се, да је свештеник овај — за стално и неустрашено исповедање Христовог имена — тешке тамнице и мука допао. И када га мучењем не могоше од Христа одвратити, то је он наиослетку осуђен био, да се мачем погуби. Када је он губилишту приведен био, дочуо је о томе и поменути бивши друг и пријатељ његов, и дошао је да га за опроштење моли, унапред уверен, да ће исто заиста получити тада, када се свештеник тај сиремао, да душу сво.ју Богу преда. Но, о, Боже мој, како је то велика злоба и мржња у срцу његовом била! Он угледавши онога свога,, не само да му опростити није хтео, него је још сав гневом успламтео, и свима га клетвама клети почео; па напослетку пакошћу великом испуњен и самога се Христа одрекао, те је тиме мученички венац изгубио, и сву светињу пређашњега живота свога — сасвим уништио. Ето, до чега га је пакост и злоба његова довела! Шта ми мислимо, правосл. хришћани, шта ће бити с таковим људима, по смрти им — у будућем животу ? Мислимо ли ми, да би се они од ада ослободили, када би девичански и мученички живот на земљи проводили или осталим врлинама украшени били ? Никако. Ја вас тврдо уверавам демони би ипак иримили душу његову, која је пакошћу и злобом испуњена