Српски сион

•>К>Ј 19.

'Слге. 303.

ђау]јепа §<:егса1јка (и којој зе 8а<3а 1 коко §1 егсЈе, јег је па пег §0 (1пот тјез1и 8ргет]јепа) као 1 оз1а1е уако^азпе зргете; 3) КасЗ пав^апе С1са гјта петоЗе зе рго§1аз ро(1 Уес)г1т пећот с11;аН, пе§о ћј ве 1;о ис1П11о и 2§га(И беозке зкгаге; 4) 1] 2 §гасИ веозке бкаге то^ћ 1)1 8е га сЈсе 21те 1 ра!;го1с1 та1о о§пја1л; 5) Какоп ргосНапја рго§1ава 1тао ћ1 вуаЉо угетепа к зуојој сгкуј ргЈкрјеИ ; б) Марокоп 1)1 рге81;а]о гасИ к)]Ј21пе сгкуе зуакако пе(3о8(:ојпо ргаусЈапје 1 зуабјапје, које 8е гес !оу11о ко<1 8аз1:апка (1о§а(Зја. То11ко 8е ивибјије рос1р18аш гирп1 иге<1 осИоуаИ као тп1епје па (Зор18 з1. кга1ј. ко<;аг8ке оћ1а8И о<3 16. гијпа 1;. д. ђуој 6898. 6гско-ка1;о11'ск1 гирш иге(1 и ОЈзпЈки (1пе 27. гијпа 1898. АпсЈгЈја УгедеДј 8. г. рпзјеЈпЈк с1ић. а!;о1а 1 иргаУ1(;е1ј гире." — Примивши кр. котарска област под бројем 7454. исти акат шаље уз „Р. 0. Уе1еса8):пот рагоћ1ја1пот гуапји и ВгИјаП1С1, (1а 12уо И 8Уоје рго4иосИ;оуапје росЗпе^ј. Ргебв1;ојшк и. г. 2еНЈс 8. г." Православно сриско иарохијско звање у Бршљаници одговорило је овако: „Број 144. ас1. Славној кр. котарској области у Гарешници. Част је потнисаном парохијском зваљу, у савезу са тамостраним доиисом од 8./10„ о. г. број 7454., а у погледу званичнога извјешћа часног грчко-католичког жупног уреда у Дишнику од 27. рујна број 134 ех 1898. учтиво одговорити: Усљед тога, што нити ово православно сриско парохијско звање а нити нити грчко католички жупни уред у Дишнику нису комттентнн мијењати одредбе бивше велеславне кр. поджупанијске области у Беловару од 27.(4. 1885. број 5396. дужна је и једна и друга странка „по1еп8 уо1епз" иридржати у цјелости све што је у одредби тој садржано. Према томе, све дотле док је у снази горња виша одредба, предлози часног жупног уреда у Дишнику но могу се сматрати као легални а ноименце његова „рас!;а сопуеп1а" понуђена овом парохијском звању: „<1а зе ко(1 г§га<3е беозке 81гаге (1г21 заб^апак и 8 8а(, 1 и ји4го," и то за то, јер тачка 4. горе хваљене више одредбе изречно налаже: ,0 тјевНћ §с1је је сгкуа, пе 8т1је зе ро<1п1ро81о (ЗггаИ 8а8(;аиак и зеозкој а^гагј." А што се пак тиче навода жупног уреда у тач. 3) који од ријечи до ријечи овако гласи: „Ка<1 паз!апе сша 21та петоге 8е рго§1а8 ро<3 уес1г1т пећот сИаИ, педо ћ! зе 1о исЈпИо и гдгасћ беозке в^гаге", слободно је ово парохијско звање подсјетити споменути жупни уред, да је и та околност у цити-

раној наредби истакнута под тач. 6. аименито: „1Ј б1исаји (3а ћи<1е е18а, 8П1е§ Ш уеПка гјша, тоге зе 8а8{;апак с1 г2а 11 и 8ео«кој 8<;га21 1 и опјћ зеПћ, д(3је је сгкуа, пи 1;о вато ровПе 8УГ8е(;ка 8]иг1)е ћогје", а не како би желио часни жупни уред у Дишнику „и 8 8а 1; 1 и ји<;го". Ето, то су разлози зашто ово парохијско звање неће и не може пристати уз предлог жупнога уреда у Дишнику, дочим је споменути жупни уред дужан пристати уз праведне захтјева цитиране одредбе више области на којој се оснива и овострана замолба од 10.|9. о. г. број 144., што је с]е Гас^о и учињено кад је рекао: „Ро1р18агп се ћШ ро^рипо га«1оуо1јап ако 8]аупа кга1ј. ко1агзка оћ1а8<; и(Зоуо1Ј1 гаћ1јеуи уе!ес. рагоћјјзко^а гуапја и Вг§1јаш'с1 1е о(1ге<Зи, (1а зе рго^^аб сКа 12тјеп1се рге <1 је(1пот 1 (Зги§от сгкуот а1 ], — гагит1еуа 8е — и ћа!аг ргауде 1 г аупорга упобН и 18<;о (Зоћа 1. ј. розПе 8Угзе1ка 8]игће Воаје, 1 па је <1пот тјезки 1. ј. рге<1 сгкуот." А зар је ово парохијско звање тражило штогод, што је томе противно, и зар то не тражи и горе хваљена виша одредба?! Часни жупни уред у Дишнику није јамачно схватио садржај и смјер ириговора, овога звања од 10. 9. број 144. ех 1898 , па је, према томе наиросто рекаиитулисао исте чињенице: да се проглас чита измјенично иред једном, и другом црквом иосле свршетка службе Божје. Све остало што се наводи у извјешћу часног жупнога уреда као: оснивање сеоске стражаре у Дишнику, брига око сеоске „штерцаљке у којој се сада — по наводу часног жупнога уреда „кокоши гнијезде", па онда старање да се у сеоској стажари могу патролци „мало огријати", мимоилази ово звање, јер су о томе дужне бригу водити надлежне области и јер то не спада на сам предмет, дочам истиче да је свагда за ред и пристојно понашање код читања огласа пред црквом одговоран мјестни старешина, који је дужан над истим бдити и кривце претпостављеној области казне ради пријављивати. Надајућ се поново, да ће славна та област, уваживши оправдану замолбу овог звања, у хатар иравде и равноиравности, коју иравославна сриска црква у држави ужива, одредити сходно у правцу горе хваљене више одредбе. Прав. сри. парох. звање у Бршљаници 10. октобра 1898. Грубач, парох." Наставиће се