Српски сион

„оршскм ииону

В р . 19

Срби сликари. (Наставак из бр. 46. — 1901 год.) БХ1Х. Никодим, игуман режевички. (1423. год.) Ово је један — колико је мени знано од најстаријих сликара, за чије се име зна. Живео је у ХУ. веку. Као игумам манаствра Режевића живописао је он .једну икону кстога манастира већ 1423. год. Икона се ова хранила у ман. Режевићу све до год 1860. Но данас је жалибоже тамо више нема. Из извора, из кога сам ова дата дрпео, не дознаје се, шта је представљала та икона. (Сгаринар, год. XII. књ. 1 — 4. стр. 84.). 1/ХХ. Поп-Стахија Будимљанин. (1620. год.) Год 1620. моловао је нлатна и целу унутрашњост парохијалне дркве манастира Градишта у Поштровићима, која је посвећена св. Николи. Вредни испитивач српских старина Максим Црногорчевић ево ово вели за његов живоппс: „Живописна израда није важно умјетничко дјело, али је задијело лепша, него ли су слични радови по осталим црквама пошштровским. Радњу је извршио нон Стахија (поп Евстатије) Будимљанин 1620. год." (Старинар год. ХП, књ. I. — IV. стр. 90. и 91.) Овај пои-Стахија живописац, и сликар поп-Сграхиња, кога. сам ја лањске године у овом листу иод бројем БХ1У. међу Србима сликарима споменуо некако су се у једно доба подвизавали на пољу живописне уаетности, па мало те неће њих двојица бити једно те исто лице. Без сумње ће бити тако! Само сад ваља даље трагати, да се дозна, ко.је му је право име: Страхиња или Стахија (Евсгатије)? Мислим биће пре ово друго. 1ХХ1 Димитрије Бачевић, иконописац. (1766. год.) У цркви св. Николе у Белом Брду у архидијецези карловачкој чувају се још и дана« 4 престолне иконе из некадање српске црквб села Сарваша (Бгауа Вгагуаз) код Осека, које је 1766. г. живописао сликар Димитрије Бачевић. На једној од гих икова и то на оној св. Јована Крститеља, оздо има забележен овај занис: Лкразх сеи О тгцј '1ц>анна пј5 и кртитедА Хртова ракх БежУи Дил1итр'1'е Вачекичћ икоиописеца карлокачкш ка церкокћ (таркашхскб

(со) кор. (?) 0\ '1и). кртнтеаА за ское и скоихх еги> до/иашни)(!& ск8па дшекно бпасени и т*к иесное зд г м $Уе, 1766-ги>. Овај заиис од двоструке је историјске важности. Прво: из њега дознајемо за име једног новог сликара српског — Димитрија Бачевића — који је око 1766. год. у Карловци живео; друго: дознајемо, да је село Сарваш, које је данас искључиво швапско, било год. 1766. српско са срнском црквом. која беше посвећена сабору св. Јована Крститеља (7. јануара). ДоцниЈе се Срби отуд раселише по околним српским селима, а највише их се населило у Доисину. Српске иоседе заједно с црквом, која је како чујем и надаље посвећена св. Јовану Крститељу, иритиснуше Швабе-римокатолици, Бачевић беше доста вешт сликар. Осек. Л. БогдановиБ.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Његова Светоот) преузвишени господин патријарх Георгије БранковиЛ отпутовао је у прошли петак у Будимпешту у седнице делегадија. Лривредне вести. (7 меото венца). У вечити спомен бар. Јована Живковића даровали су, место венда, његова два поштоватеља, који п иначе у такве цели врло радо дају, 800 круна са одредбом, да се та сума упо треби на унапређивање ваљаних ђака, који се ка-о шегрти посвећују макар којој привредној струци. Нека је слава пријатељима српске прввреде! Разне белешке. („Ново чедо" римокатоличке цркве). 0 овоме пише орган петроградске духовне академије ово: Римокатоличка црква примила је у своје крило ново чедо: бивша српска краљица Наталија прешла је у римокатолицизам. Но овај догађај није обратио на себе особите пажње ни код сампх Срба. Очевидно је, да је улога супруге покојног Милана Обреновића већ одиграна и да је њезина личност у политичком одно шају изгубила сваки интерес. Али свакако су занимљиве некоје потанкости прелаза екс краљице у римокатолицизам. „Краљица, по речима једног кореспо дента, старала се да утиша унутарњу борбу, кад је почела церемонија, те је снажним гласом, у ком се