Српски сион

Нр. 19.

О ТР. 301.

вог даљњег значења. Он је само показао, да је у Италији била новелика радикална партија, која је бодро мотрила све покрете папства и свакојако настојала да ради против њега. Међутим и у самој римс.кој дркви владао је неспоразум. Ни у једној од горе споменутих позивних посланица није се сиомињало, ради које се нарочито цели сазивао сабор. Пошто су се епископима на просуђење шиљала нека дисциплинарна питања, то се је могло предпостављати, да ће се о њима расправљати и на сабору. Но у таком случају зар би ради тога вредно било сазивати сабор? Језуитски журнал „Сш11а саИоИса". кога је непосредно сам папа задахњивао, већ је у 1867. г. предлагао, да су сви добри католици дужни дати Богу обет — да ће се тврдо држати науке о непогрешивости папиној и да ће ју нризнавати, макар за њу морали пролити и своју крв. У месецу фебруару 1869. г. исти журнал штампао је писмо из Француске, у ком је изречена нада, да ће учење, које се налазило у силабусу бити свечано потврђено, и да ће непогрешивост папина, коју, дабогме, сам Пије не може предложити на расправљање, бити призната једнодушним усклицима. Архиепископ Манинг вестминстерски и Дешамп мехелнски у једно исто време објавише у својим пастирским посланицама, да. ће на предстојећем саборубити проглашена непогрешивост; а у том су смислу објављивали и други добро обавештени епископи и духовна лица. Није било сумње, да је Рим наумио да учини последњи корак на путу к самообоготворењу и СаМОВЛашћ)'. Наставиће се

Неколико важнијих момената из најновије борбе еа унијом у Дишнику. (Наотавак.) Пођимо даље. Зар мислите, да је Сегеди, после овога пораза, повукао се ? Не, он и даље ради. Хтио би да добије школу у своје руке. Но та му не опали, јер год. 1898. номрсише рачуне његове прота, парох беловарски и народни заступник Јован П1текови% и Михајло Баришић, за онда народни посланик, зау.чевши се обојица код највише области, да се настава дјеце у школи дишничкој нпкако не иовјерава унијатском свегитенику. С друге стране радио је парох Грубач живо са школским одбором, да се што прије

сагради нова школа у Дишнику. Ово заузимање њсгово остаде: „глас вапијуЛега у пустињи. и Ево доказа. Запиенички стављена интерпелација у сједници школскога одбора гласила је овако: „Према усмгној високоцијепеној информацији велеславне кр. жупанијске области у Беловару сло■ бодан је Светозар Трубач, парох бршљанички и катихета иравославне сржке младежи на овдашњој школи, као вирилни члан школскога одбора. ставити слиједеЛу интериелацију: 1.) Је ли закључак овомјестног школског одбора од 21.11. 1898. тач. IV. гледе новоградње школе и учитељева стана у Дишнику достављен славној кр. котарској области у Гарешници ? Када и иод којим бројем ? — 2.) Ако јест, како је котарска област аримила и сировела исти закључак? Еада и иод којим бројем ? — 3.) Наиослетку, ако је интенција овога одбора иримљена на одобравајуХе знање хоће ли одбор остати консеквентан своме горњему закључку, те ионово замвлити славну кр. котарску област, да се иредмет реализира још у течају 1899. године? а — Кр. котарска област узела је и закључак и молбу школског одбора' па и интерпелацију катихете, на знање, и тим је ствар свршена. Даље. У сједници црквеног одбора у Бршљаници од 10./22. априла 1898. стављен је у записник предлог, да се замоли епархијски административни одбор у Пакрацу за интервенцију код надлежие политичке власти, да се школа у Диганику што прије сагради, и епарх. одбор је под 19. (31.) маја 1898. број 649. предлог усвојио и кораке учинио. Међутим је Сегеди удвострученим силама радио код области за своју ствар, да се наиме школа поново смјести у унијатску жуину куИу и да се њему иовјери настава дјеце. Ево и о томе акта. „Вгој 2620. Ро§;1ауагдЂуи оћсие и Оагебпш. 1тас1е §е ато 12у1евШ1 с1о 20. вуЉпја 1}. %. пеМјепо 1.) роДакша о куа(1га11спој роугвш зуцеШј у1бт11 о киМспот ва^г2аји рпјаапје (унијатске) 1 баДавпје (у нриватној згради) вко1бке зође и Б1§шки, 2.) 18ка2от о ћгоји бкоМШ ођуегатка 1 роЈагмка гесепе §ко1е 1 3.) 18кагот о ујегоЈброујевИ 8ко1зк1ћ ро1агп1ка, о ујего18роУ1је81л икирпо^а 8^апоуп1с(,уа (1о1;1бие §ко1бке о1 )б1пе. 18каг о ујего18роу1је811 бкоЈбкШ ро1а2111ка пека оћабеЕе ђаг ровИесШШ р е I %ос1та. Кг. кокгбка оИав!; и 6аге8П1С1, 9. втИзпја 1898. Кг. кокагзк! рге(Мојтк 8пај(1ег. 8. г." — Уиркос свему тју#у^Н[П^нц^ је ипак остала и даље у приватно^/ку%и-и ^уч^тељи, према броју православне д-јецо, бијаху-