Српски сион

„огаскисионл

вр. 22

менкти, као што се могао применити и другим слабим прелатима. Кад су они што су бројали гласове саопштили папи резултат гласања, то је он с места нотврдио декрет и рекао кратак говор. У њему је он изрекао наду, да ће онп, који су гласали против декрета, доћи до бољег уверења. Спомињући 3. Цар XIX. 2. указа он на ту околност, да су оци сабора своју одлуку изрекли „у бури," и спсмену им, да су они неколико година пред тим изрекли ДРУ'7 одлуку, али тада при „духању тихога ■ ветра." Монаси и монахиње, које су заједно с гомилом Зуава, састављали главни део скупштине, викаху „браво" и аплаудираху. Становништво Рима, као што се чини, врло је мало учашћа узимало у овој слави, шта више оно се у опште слабо и разумевало у том послу. И дипломате су већим делом отсуствовале; присуствоваху само министри белгијски, холандски, иортугалски и неких јужноамеричких држава, Илуминација, која је била тог вечера. ириређена, беше услед ружна времена врло жалосна. Само улизице папине ликоваху и стараху се да раструбе славу не плашећи се исмевања. Неки свештеник из северне Италије славио је у песми. ко;а се односила на та.ј дан, глас папин, као „глас Бога, а не човека." Зато многи епископи ни издалека не бијаху добро расположени. У њима се пробудила савест и онп, побојавши се за учињено дело, осећаху неисказану тугу у души. Ма да је декрет 18. јула и био славом и апотезом папства, али су се заједно с тим, по иронији судбине, у исто време збилк догађаји, који су паду повели светску власт папину. У очи прогласа напске неиогрешивости, објави Наиолеон III. рат Турској, и пошто се овај рат показа несретним за њ\ те мораде извести своју војску из римске области да заштити отаџбину, то Талијани не пропустише да се користе овом околношћу. Виктор Емануил, вентом да одржи поредак у папској области, нодиже своју војску у ту област и готово без отпора заузе Рим. Залуд се „непогрешиви папа" обраћао државама, иротестујући што му је узурпатор заузео столицу, — све су се оне оглушиле на његове протесте, а главни његов заштмтник Наполеон III. срамно се предао у ропство под Седаном. Па и глас самог римског становништва био је нротив папе. Кад се у самом Риму обављало народно гласање, то је

40,785 гласова било за присаједињење Рима талијанском краљевству, а само 46 гласова беше предано у корист папину (у целој области 183,681 глас против пане а само 1,507 за папу). 20 септембра развијена је на Капитоли.ју зелепо-бело-црвена застава, 5. декембра нроглашен је Рим столицом краљевства Италије, а 2. јуна 1871. г. био је свечани улазак Виктора Емануила у њ'. У Квирпналу, који почетком столећа беше папином резиденцијом, нримио је он депутацију са свију страна Италије, и пред њоме, између осталога, ово рекао: „Сад смо у Риму. и остаћемо у њему." Тада је напа, увидевши да није кадар водити борбе, затворио сабор, те указујући на немогучност даљњега рада с нужном му слободом, и сам се настанио у Ватикану, прогласивши себе „ватаканским сужњем." Од то доба започео је у исгорији папства нови иериод, који је интересан тиме, како је папство у новим условима његова живота остваривало апсолутизам, који .је оно на тобожњем васеленском сабору стекло, —

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карлованкој. (Призиваве Св. Духа) служено је у прошли петак под началством Његове Оветоси патријарха Георгија и висскопреосвештенпх епископа Мирона и Митрофана. (За потпредседника народно-црквеном сабору) изабран је Др. Ђорђе КрасојевиЛ. (Оа оабора.) У саборској седници од 1. (14.) јуна о. г. настављена је верификациона расправа. При гласању о протестованом избору дра Паје Дракулића у Сомбору гласало се поименце, те је са 46 протпв 26 гласова уништен избор Дра Паје Дракулића. Са 38 против 25 гласова уништен је у Сомбору и пзбор протопрезвитера Љубомира Купусаревића као свештеничког посланика, и наређује се нов избор изборника. Са 48 протпв 16 уништен је избор Николе Пегровића и Јована Бороте посланика среза Ст. Пазовачког. Саборске седнице су због Духовских празпика одгођене до 5. (18.) јуна. (Српска црквена општина Пештанска.) Недавно је српска православна црквена онштииа у Пешти