Српски сион

„СРПСКИ

протесту против избора Дра ЈГазе Костића и проте Љубомира Кунусаревића у Суботичком срезу, и предлаже, да се избор Дра Манојловића у суботичком срезу оверови, а избор ЈБ. Кунусаревића уништи. Већином гласова прима се. Др. Јован Радивојеви(1-ВачуЈ1 предлаже, да се изабере саборски квестор и за таквог предлаже Лукијана- Бранковића фондовског чп новника. Прима се. Етоископ Гаврило ЗмејановиЛ жели, да се квестору установи делокруг. Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиИ. Делокруг квестора нашег сабора биће исти, који је квесторима других сабора. Др. Жарко МилалиновиЛ извештава о иротесту против избора Стевана Чампрага свештеничког кандндата у Мохачком срезу и предлаже, да се исти избор уништи, нови нареди, а на избор изашље изасланик сабора. Стеван Чампраг, Евген Думча, епископ 1укијан Богдановић, Др. Миша Михајловић и Др. Паја Дракулић говоре за оверовљење мандата Чампрагова. Др. Жарко МиладиновиЛ остаје при предлогу верификационог одбора. Председник Њетова Светост ставља на гласање предлог верификационог одбора. За исти предлог гласа мањина. За тим се гласало за предлог Евгена Думче, да се избор Стевана Чампрага верификује, и већином гласова буде примљен. Председник Његова Светост затвара седницу у 1 сахат после подне и заказује ју за сутра у 9 сати нре подне.

Ватикански еабор. (Одломак из књиге „Исторја хриапансков церкви вђ XIX. в!;к4. Издаше А. П. Лопухина, томт. I."). — превео: Лазар БогдановиЂ. (Наставак) 16. јула буде декрет представљен у коначној форми, а при томе са споменутим додатком, који је још више наглашавао аисолутну власт панства, а за 18. јули беше одређена четврта и потоња јавна седница сабора. Поводом тим, што се главни чланови опозиције саевим иовукоше од учашћа на сабору, могли су језуите потпуно славити нобеду. Дан је био

врло натуштен, али они беху весели у души. По обичају, седници је претхоцила миса, а затим је један епископ са катедре гласно и јасно прочитао злосретни декрет, у ком се говорило* да „римски папа тада, када он говори ех саЉеЉа, т. ј. сваки нут, кад он испјњавајући своју дужност, као пастир и учитељ свију Хришћана силом своје врховне апостолске пуномоћи, одређује учења тичућа се вере и морала, као обавезна за целу цркву, то с божанственом помоћу, обећаном му у лицу св, Петра он располаже с оном непогрешивошћу, којом је божанствени Искупитељ благоизволео обдаритп Своју Цркву за све случајеве кад буде одређивала учења о вери и моралу, и да су ирема томе таква одређења папе сама по себи, а не услед пристанка цркве, непромењљива. Ако би се, не дај Боже, ма ко усудио да протуслови ово.ј нашој одредби, нека је проклет"! Кад је прочитан декрет, прешло се на гласање, а оно беше праћено громом и муњом, и таквом грозотом, какова ретко бива у Риму. Верни папиоте видели су у том виши глас осуђења галиканизма, а други су чак у том назирати небеско знамење, којим се папа узводио на једнаку висину с Мојсијем, који је при исто таквим грозним појавама природе примио закон на Синају. Од присутних нрелата 533 казаше „р1асе!;," а само двојица, и то северо-амерички епископ Фицхералд и сицилски епископ Ричио рекоше „поп р1асе1." На тој нотоњој седници, дакле, гласало их је у корист догмата далеко више, него на седници 13. јула. Откуда је настао тај прираст? Да ли се је за то време променило убеђење неколицине епископа, или се они просто поклонише пред авторитетом? Чак је и Гвиди казао „р1асе1;." Приповедаху, да му је папа у време гласања озбиљно гледао у очи и, кад чу из његових уста „р1асе4," гласно' рече: Виоп иошо" 1 или како други веле: „Роуег иото"! 2 Потоњи израз могао му се дабогме боље при* „Еотапиш РопШсеп, спш ех саШеЗга 1офп1иг, 5.(1 ез!;, сит оттит СћпзИапогит РазЂопз е^ Бос1;оп8 типеге ћхп^епз рго биргета виа Ароз1оИса аис*;огНа1;е Дос*;ппат б.е 1х4е уе1 тог1ђиз ав ип1Уегва ессе1е81а 1ипеп^ат ДебпИ; рега88181;епиат (Цу1пат, јр81 1П 1зеа1;о Ре1го ргот18ват, еа 1пГа1И1>Ш<:а1:е ро11еге, ^иа (11у1пиа Ке(1етр1ог Есс1еб1ат виат 1п <1е#гиеп<1а Аос1ппа (1е 5Ле уе1 тогЉиз ехз1;гис1;ат екзе уо1т1,; Меодие ер18то(И Котап1 Роп1;1вс18 бевпШопез ех зезе, иоп апЈет ех сопзепзи Есс1е81ае, 1гге!огта1)11е8 езбе. 81 ^и18 ап!;ет ћи1с Моз^гае <1е6п111оп1 сопЂга^Исеге, ^ио«! Оеив ауегШ, ргаевитрзегИ, апаЊета В14. а ( види ОФидијално издање : Ас1а е4 (1есге1а (ГгеЉиг^ 1871.), стр. 1863. 1 Добар човек. 2 Јадни (кукавни) човек«