Српски сион

Б р . 22.

(Ј тр . 853

н разјарени карактер, као гато се може судити по „отвореном нисму", с којимје један од Харнакових противника, автор апологетичког списа „Суштина хрпгаћанства" Валтер, ступио нротив Харпака у „Свеопћој јеванђеличко-лутеранској цркв^ној гавети. 3 ГГовод том пнсму бпло је то, гато је Харнак у предговору уз последње издање својнх Лекција одговорио својпм противницима и подсмевајући се „бујици примедаба и опровржења" својих противника, назвао њихов рад „варварским богословљем", изјавивши, да, и ако их је прочитао, но одмах их је и на страну оставио јер ништа поуке за себе није могао наћи у њих. Одговарајући на то пров. В Валтер у свом „отвореном писму" назива недозвољеним такво поступање озбиљној ствари у протестанској науци и земљи. „Ви морате зиати, пише Валтер, да сте усвојили себи стил, који смо ми навикли наћи само у напским едиктима: Ви осуђујете моју књигу, а ничпм ту осуду не покрепљујете. Ја мислим да је немогуће, да такве пзјаве ех саШеЉа могу ишта утецатп на оне чптаоце, који ствар разумеју. Али чујем, да је ипак овде онде тај ваш тон непогрешивости импонирао. Да бих подрио сваку слепу веру у авторитет, подвргавам критици тврдњу за тврдњом вашег предговора, у колико се он на мене односи". Затим у оиширном „отвореном писму" долазп подробна, но и јетка критика основних теза Харнакових, као у опће његовог богословског становског становигата. Међу осталим, говорећи о пријему Лекција Харнакових у Германији и уопће у хришћанском свету, Валтер пише: „Ви говорите о усиеху своје књижице: како вам је из великог дела земаља наше отаџбине, из многих крајева, из свих вероисповести, из свих богословских и црквених табора, поводом тих Лекција долазило много изјава о сили Јеванђеља и јединству хришћанске вере. Ако сте Ви и фактички добијали из „свих црквених табора" благодарсгвена писма, можете н сами појмити, да се многа из њпх темеље на неразумевању. Јер у оном табору, где се реч Христа н Његових апостола поштује као авторитет п верује у умрлога за наше грехе и ускрслога ради нашег оправдања Господа, могу вам бити благодарни само они, који су вас крпво схватплп. Али ви ћутите о другом успеху вагаег дела, о оном слављу, које је ваша књига нашла у непријатеља хришћанства, како хрпшћански, тако и „мојсијевскпх". Ћ пријатељима ваше књиге је та околност непријатна и пече их. Они теже, да себе умире тим, гато су јавни противници ортодоксије изражавали јавну радост при појави ваше књиге тобоже саио зато,

гато њу одрешито забацују „чувари те ортодоксије." Но, они су бацили пред вас палме одмах, чпм се ваша књига појавила. Истпна п међу њима има њих, којц вас пе разумеју. Алн у сваком случају сте вп дали неверју (ма и против своје воље) оружје за борбу против вере". — Са библијске стране шта више и неки Јеврејн показаше у Харнаковпм Лекцијама нетачностп и криво схваћање библијскпх факата, које он употребљава за покретање своје теорије. Тако није без интереса за Харнакове критичаре брошира равина Бека (Васк), која је истом пзишла у Липиском, у којој се критикују Харнакове Лекције.* У опће ће научно богословље још дуго морати рачунати са тим малпм делом берлинскога „светила богословља", кога су неки приврженици његови окружили ауреолом недостиживе величине, сравњујући га у области богословља са великаном историјске науке, чувеним Момзеном. — Немачка је наука концем прошле године претрпела озбиљни, скоро незамењиви губитак. 15. децембра по р. к. нагло умре веома популарни богословски писац опат Улгорн. Он се родио у Оснабрику 1826. године, био је неко време доцент у гетингенском универзптету, а затим пређе у службу хановерске конзисторпје, н тамо је обнашајући разне дужностп осто скоро целог свог жпвота, дзк није постао локумским опатом и као такав се одлпковао не само у црквенпм, већ п у политичким стварима. 17. фебруара 1896. свечано је нрославио своју седамдесетгодишњицу. Сви су у њему ценили уваженог и упливног пастира, особитог проповедника и одличног писца. Од његовпх дела напознатија су: „Ворба хрпшћанства с језнчнпштвом" — славпн трактат, који је доживео шест издања и „Историја хришћанског милосрђа", дело у три тома, од којпх је особито први обратио на себе опћу пажњу и преведен на миоге европске језике — и на рускп у „Странику" под насловом: „Хригаћанско милосрђе у првим вековима цркве". — Осим тога је то био и одлични публициста, који је својим чланцима бацао много светлостп на све важније појаве у црквено-религиозном животу. „Ц. В." 1902. А. Ж. (Једна црта из китајског религиозног култа). 19. децембра је издала китајска царнца указ благодарносги богу Дракону п другпм божанствима Жуте реке зато, што су богови 19. децембра, кад се превозила царска вуна и нлатно у Лу-Јуана „дали нам прекрасно време и реку глатку као стакло." * Ог. 1 ј . Вак, Нагпаек'а УоНевип^еп ићег Пав ЛУевеи <1е8 Сћпз^еШитз 1 '. (Вгев1аи).