Српски сион

Бр 24

,С РПС КИ

СИОН."

<**г-р, 385

Руми. Када се ми на то не би освртали, онда би смо све то игнориоали. Ако буде иотребе и опет ћемо се притужити. Мањина није добро дистингвирала, шга је то граваминална адреса и представка. Граваминална адрееа доцније се не може подносити, већ једино ако би се хтело сада, а касније ће бити неумесно. На једну краљевску поруку не може се два пут одговарати. Имамо .једну поруку, па ћемо један пут и одговарати Кад се пак изречно сабору каже, да су на највишем месту иознате тегобе, онда немамо разлога, поново износити , већ ако се уверимо, да је било нових повреда. Високоиреосвећени еиискои Михаило ГрујиЛ (Ова.ј говор доносимо засебно — напред). Др. Миша Михајловић у линној ствари изјављује, да није ни на кога насрнуо и ограђује се иротив тога. Може бити да је његов темперамент оштрији, ати за то ипак није никог ни увредио, нити је насрнуо. Само је епископима дао прилике, да заузму становиште. Адреса већине основана је. Нлко није рекао у сабору, да је то пресголна беседа Што се тиче оног става адресе већине, ко.ји је Епископату дао повода, да се изјавн, вели, да је Еиископат преухитрио. Требао је најцре да нредложи измену дотичног става, па ако та измена не би била иримљена, онда је било места тој изјави. Скроз је погрешно становиште Еииовопата. Ограђује се против тога, да је Епископату добацио издајство. Али хоће да дознп сабор свачије мишљене. С1ага рас!а ћош ат1С1, Огворено вели: „да се разумемо, евентуално н да се споразумемо." Милутин Јакши~&. Стојећи ван сгранака, сматрам за дужност и право своје, да неколико речи речем поводом расираве о нацртима адресе и тако мотивирам гласање своје у овом важном предмету. Пошто није обичај, да нојединци у засебној адреси износе сво.ју лојалност, своје мисли за које хоће да. се чују иред превишњим ирестолом, то ћу у кратко да образложим своје гласање у толико, шго се моје мисли не слажу ни с једном од иредложених адреса; да мотивирам запгго ћу гласати на једну од ових и то за другу. Прво. Што се тиче нацрта адресе већине, ја је не примам. Не примам је зато, шго у њој има таквих места, која чине за мене положај немогућим гласати за њу и примити ју,

јер заиста садржи у себи учење које се противи учењу св. наше православне цркве. Не ћу да се враћам на оно шго је казано у изјави Епископата, не ћу да критику.јем онај став у нацргу адресе већине, да црква не само допушта него да „наређује и прописује, да сви верни њени учесгвују у спољашној уирави цркве", јер је доста о томе речено и не ће нобити нико, а, ја кажем да црква наша и не учи, а по томе и не наређу.је и не иропи-ује то. Енископат је заузео положај у том и за мене је лак положај не ионављати и не додоказивати, .јер не ће нико противно доказати. Но није само та тачка у нацрту адресе већине, него има још тачака у том нацрту, због којих ја не могу примиги те адресе, ни по форми ни но садржини. Внцим наиме, да се овде уз лојалност и верност додирују и друге ствари. Има у њој мало и граванима, а ипак није граваминална. Обичај је, да када се говори са иреузвишеним и пресветлим нрестолом, да му се изнесе све, шго -има да се каже. У овој прилици изјављује му се лојалноет и верност. И нишга ваше. Али, кад се већ хоће и када се додирују граианима и када се нодједно са изјавом лојалности додирују тегобе. онда не могу биги задовољан са оваким додиривањем тих тегоба и гравамина. Када смо додирнули то питање о граваминама онда морамо знати шга ћемо све изнеги као гравамина. Ми зиамо да су сви сабори наши нодносили гравамина, па кад то хоћемо и ми да учинимо, онда морамо знати чисго и јаено шга и како ће и овај саб^р то учинити, Ацреса већине је граваминална и није граваминална, зато држим да је не можемо нримити. Ако није хтела биги граваминална, онда морамо посебно истакнути гравамина и онда је сасвим к^ректно учинила самостална сгранка, која у изглед ставља носебну представку граваминалну. А овако у нацргу већине види се само нека ноловност, која ништа не значи. У нацрту адресе већине се садржавају и нрограми и обећања. Али ја мислим, да та већина не ће моћи искупити свију оних обећања (охо !) коЈа је дала народу пре сабора и ево сада и пред