Српски сион

Н р. 24.

„орпеки ожои.

Додатак 24. броју „Српскога Сиона" за 1902. годину.

нална нредставка игноровање, нредставака нрквених онштина, јер ако је он игноровање, онда су општине црквене и вборови игноровали представке посланика од годмне 1897. Адреса мањине одговара најновијем стању, јер баш ових дана осетила се незаконита ингеренција државне власти у самом врхунцу наше цркве, за ко.ју се и овај сабор а и народ бори. Стога предлаже нацрт адресе мањине за основу генералне дебате. Др. Георгије ЛетиК, Славеи Саборе! Част ми је изјавити, да не могу примити ни један од предложених нацрта адресе. На овој тачци саборскога рада, ва којој се сада налазимо, не можемо подносити друге адресе Његову Величанству осим чисте адресе лојалности. Граваминалној адреси могло би бити тек о>нда места, када се саслушају извештаји наших автономних власти. Она се не може састављати на основу неавтентичних података, пошто би се у том случају могло догодити, да такова адреса испадне непотпуна и неисправна. Такову пак адресу зацело не би хтео ни један сабор па свету у интересу саме ствари подноситл. После саслушања споменутих извештаја, и када се после де бате о том промери значај и број повреда, може бити речи и о томе, хоће ли се уопће овом нриликом подносити граваминална адреса или не, да ли је наиме то потребно према већ ноднесеним граваминама и да ли је то целисходно, особито ако о новим гшвредама сабор до знања не дође. С тога је неумесно сада не само саетављаље граваминалне адресе, него и наговешћивање њезнно. И зато нацрт адресе мањине адреснога одбора не могу примити. Али тај нацрт не бих могао ни с тога нрихватити, што и он, и ако у мањој мери, као и нацрт већине адреснога одбора, има на себи карактер т. зв, парламентарне „Ап1т>г1;зас1ге8зе", која нретноставља престону беседу, због чега ни нацрт адресе већине не могу усвојити. Адреса, коју подноси српски народноцрквени Сабор ЕБегову Величанству не може ни по садржини ни по облику бити „ А п 1 \у о г 1 з а с1 г е 8 з е", у којој би овај

Сабор имао да изнесе своје мисли, жеље, тежње и намере као одговор на нрестону беседу. Узрок је томе тај, што на нашем овом Сабору не постоји, нити може постојати престона беседа, као код државног сабора. Наиме, на тим саборима износи се у престоној беседи управо програм државне владе, који ЕБ. Величанство очекује од сабора извесне перијоде, да ће га остварити, и на који се програм одговара са одобравањем или неодобравањем. Употребљавати уопће облик „ А п <: "*у о г ^ 8 а (3 г е зз е", особито пак као одговор на саопштења кр. повереника, значило би стављати наш сабор у аналоган положај нрема др» жавној влади, у којем стоји нрема њој државни сабор. То пак нити ми можемо захтевати нити би сама влада на то хтела нристати. У осталом држава је задржала себи врховно право надзора над нашом народно-црквеном автономијом, те је према томе њезин нрограм према нашој н. ц. автономији Фиксован као сталан и увек један исти, те не нотребује нонављања у ј ирестоним беседама. Ако би пак стојала претпоставка дра Жарка Миладиновића, овде пре неки дан изречена, да је карактер држ. надзора негативан, то зар не би и та негативиост искључила сваку могућност програма државне владе нрема нашој н. ц, автономији. У осталом саонштење кр. иовереника нема ни тенденције, да буде престона беседа. И тако уонће не постоји „гаНо" за усвајање једне аналогне праксе од државних сабора. С тога је Сабор овај био са свим на нравом нугу, што је закључио, да адрески одбор састави адресу лојалности, што овај међу тим није учинио. Но што је најглавније, нацрт адресе већине не могу никако усвојити и са тога разлога, што он има у себи нечега против учења православне цркве. На странн 3. а1. 4. стоји онде од речи до речи: „Наша света православна црква не само допушта, него наређује и прописује, да сви верни њени учествују у спољашњој управи цркве, по силама својим, те ни са ове стране неће уређење наше автономије наилазити на