Српски сион

Огр. 390.

В р . 24.

тешкоће и сметње." У тим речима тврди се, да је реирезентавивни демократски систем имнеративан у спољашњој управи наше цркве. Против тога говори с једне стране елементарно учење прабославне дркве о епископалном карактеру црквене власти, с друге пак стране пракса наше цркве, забележена у црквеној повесници. Пра кса црквена пак јесте најбољи тумач црквенога учења и црквенога права. Па шта видимо у иракси? Споменути систем демократски не само да ни}е облигатан у нашој цркви и прошлости, него није то ни у садашњости. Њега нема у Русији, нема га ни у источним пагријаршијама. осим можда Цариградске Патријаршије, нема га у црквама краљевине Србије, Румунпје, Грчке; нема га у Црној Гори, Буковини и Далмацији, нема га у црквама Синајској и Кипарској. Силно већн део праксе говори против споменуте системе. Тога пак не би смело бити, да је саоменути систем у нашој цркви облигатан, као шко се у адреси навађа. Претпоставити пак, да је сва иракса у историји цркве наше злоупотреба, може само члан протестантске вероисповести. Православни то не смеју никако чинити, јер тиме устају против гласа целе цркве и непогрешивост њезину норичу. Учествовање световњака у оиће у управи цркве не јавља се редовно ни у прошлости ни у садашњости цркве, још мање у целокунној спољашњој управи, као што адреса хоће. Редовно се јављау цркви само епископалан систем. По учењу наше цркве епископи су насљедили од Христа иреко аиостола сву власт без цепкања уједанпут, и ко још хоће осим епискоиа у цркви да има власти, мора ју делегацијом од епископа добити. Световњаци су уживали и уживају понегде и данас саучешће у власти у цркви само као привилегију од енископата, (1и8 81П§и1аге), која се давала и даје ради иравичности, опће користи и потребе. (Др. Миша МихајловиЛ. Добилисмо ми то автономним законима, а не делегацијом од Епископата.) Опажа се да се у иноплеменим и инославним државама та потреба живље осећала и задовољење своје задобила. У том слу чају појачава се моћ епископата, јерар-

хије и цркве. И наша н. ц. авгономија греба да је више ногпора, него терет епископату и јерархији. Истина да само енископат има право делеговати нешто (у оквиру „1и8 сНУ1пиш"-а) од свога делокруга на световњачку репрезентанцију и у опће на другога осим себе, али је е друге стране то учинити и дужност епископата, ако опћа потреба, корист и правица то затражи. Епископат нема веће и светије дужносги него све и сва учинити, шго се опћем добру своје цркве клони, и што ексистенција цркве од њега захтева. Осим свега тога Сабор, ако усвоји редакцију адресе већине, прелази свој делогруг у смислу § 18. Саб. Устројства од г. 1875. Тај §. гласи: „делокруг сабора не простире се на догматичне, вероучевне, обредне и литургичне ствари" и т, д. С тога нема право овај Сабор ничега новога уносити у црквено учење, још мање против тога друго учење учити. Он би се могао само нозивати на утврђено и несумњиво учење црквено. Пошто не схваћам споменуто место из адресе већине за ситницу, као што је назива др. М. Михајловић, него баш за врло важну ствар, то сам слободан изјавити, да је високи епископат коректно и савесно поступио, када је са својом изјавом иротив тога места у нацрту изишао. Када исправи већина то место, као што намерава, говорићу о то] исправци ноново. На основу свега реченога не примам ни један ни други нарцт адреснога одбора. Др. Миша МихајловиЛ. Констатујем да слушам овде два сахата духовне расправе. Др. Славко МилешиЛ говори у прилог адресе већине. Пре пет година заступао је у адресном одбору миишење, да у оваквој ирилици треба све рећи, што нас тишти. 0 тога није за адресу мањзне, која је чиста адреса лојалности. До душе напомиње се у њој, да ће још нешто иза тога доћи, али у врло нецодесној форми за адресу. Изгледа, као оно „сад тек иде Мара и сватови." Тако не приличи говорити у адреси. Када нам се дала ирилика, да иправимо своју реч круни, треба та реч да је искрена, отворена. Треба рећи све. Шс КћоДиз Шс ваИа. А иосле имаће се нрилике иисати и представке. Народне странке