Српски сион

(лге. 378

„СРПСКИ сион.»

В ј *. 24

бору саопштити, а што се тиче председништва Дра Славка Милетића у енарх. админ. одбору наводи госи. еаископ Вршачки, да у том погледу никаквог приговора није чинио с тога, што сматра од евоје стране, да је како репонирање истог тако и избор за потпредседника правоваљан; у погчеду одлуке саборског одбора од 18. (30.) децембра 1898 Бр С. 0. 8826/2563 о потпису Дра Славка Милетића на доиисима епарх. адм. одбора изјавио је у извиђајни записник госп. епископ Вршачки, да је у смислу горепоменуте одлуке дотичне дописе накнадно својеручно потписао и учинио сходно расположење, да се тако потписани дописи саборском одбору по ново припошљу, а исто ће се то учинити и са осталим дописима, чим исти ради тога повраћени буду;* Виеокопреоевештени епискои Гаврило ЗмејановиЛ: Доста је, даље не треба. Из овога се, елавни саборе, већ може видети, које су то оптужбе, ради којих се та грдна брука учинила. Позваћу и диндушманина, само ако има осећаја нравде и савести, да каже свој суд о томе поступку Саборског Одбора. А уверен еам, да би и диедушманин мој морао рећи, да нема основа, да се против једног еиискоиа тако ноетупа, као што је постуиао Саборски Одбор. Ако ћу да се градим мучеником, нпје то тешко. Ја ее нисам градио мучеником, него сам бранио авгономију и чинио сам све из љубави за народ. Ако сам згрешио што, згрешио сам можда једино зато, јер сам даље ишао, него што ба та љубав према автономији захтевала. Да чујете, господо, како је тај највиши автономни орган, тај свети и узорити представник српског народа, тај Саборски Одбор, поступао. Ја сам случајно из читања листова дознао за ту Фамозну акцију Саборског Одбора. Нисам се уплашио, јер нисам плашљив. Кад сам добио допис од нреосвешгеног г. епискоиа Мирона, којом попраћа допис и одлуку на њега уцућену од Саборског Одбора, којом се стављам под оптужбу и којом се снровађаље истраге против мене паређује, згрозио сам се ја. У тој одлуци изрично стоји, да се иоверенство овлашћује, за случај потребе, и на употребу брахијума. Да је новеренство Саборског Одбора онако отишло из Вршца, као што је, може захвалити љубави

мојој нрема српском епископу, који је био члан поверенсгва. Био сам јунак, уздржао сам се, и што но кажу, био сам јунак да стиснем зубе, те да сачувам пре стиж највише автономног тела. У том допису високопреосвештени г. епискоц Мирон јавља ми 5 да ће сугра у истрагу доћи. Мени, дакле, није дата могућност ни да се против тога наређења браним. То је био хајдучки поступак. Ја се хајдука нисам никад бојао, а најмање оних, ко]и из заседе бију. Кад се десило оно чудо са Бачком епархијеком екушптином, похитао еам у Вршац. Скупио еам цвет интелигенције, цвет родољуба моје Епархије, јер еам у том чину Сабореког Одбора видео грдно дело, услед којег ће морати настунити реакција у автономном жнвоту. Скупио сам око себе људе живе, чисте и будне савеети, и који познају слово и дух наших автономних уредаба. Били су сви сноразумни самном, да морамо обележити становиште нрема одлуци Сабореког Одбора, јер иде и наша енархијска скупштина. Морали смо уетати про^ тив насиља Саборског Одбора, морали смо га или дезавуисати или у његов делокруг еузбити. У тој конФеренцији закључено је, да се записници епархијске скунштине Вршачке не издаду, на основу 40. § енархијске уредбе, који одређује, да је Епархијска скунштина само сабору одговорна. Кад је новеренство дошло, и кад је високопреосвештени повереник г. енискои Мирон записнике од мене заискао, рекао сам му: ево, записаици су ту, али не дам. Питао ме је зашто? Жеља је мога аарода. И ја не бих заииснике дао, ја бих их бранио, ма сву силу дигли против мене, ма ме искасапили. (Глас: Такав нам подобајет!) Као што бива већ то у Вршцу, да свака вест добије орловска крила, и ова је за тили часак прошла цео Вршац. И ја сам још исто вече обавештен од људи, које штујем као чисте и најјаче патриоте, добио поруку, да издам записнике. Сутра дан, кад су ме, носле дугог конФерисања, изасланици Саборског Одбора удостојили посете, примио сам их онако, како Србиа прима госте и ако им на лицу није изражена била радост и љубав, која се оД