Српски сион

В г . 24 .СРИОКИ СКОН а .

молим да се из тога тела један атом извади. а тај сам ]а. Кад сам наступио управу енархије Вршачке, добро сам отворио очи, добро све разгледао, да добро упознам нрилике, у тој енархији, у којој сам имао да радим, а јер сам знао, да ћу кад тад морати поднети рачун о свом раду Богу, цркви и народу. Не но природи својој, него по потреби нашао сам се у опреди са једном и другом народном странком. Радикали су ме тукли у нрса, а либерали у задњаја. Трпио сам све те ударце, триио сам јуначки, знајући, да ће доћи час, кад ће истина ускрснути. Дошао је тај час. Ухватила се јака жабокрећина у нашој автономији; жабокрећина, испод које сваки организам гине и не може да се развија. Имао сам смелости, да ту жабокрећину узмутим, да је покренем из ос нова, зато, да унесем нов живот у автономни наш организам. У том раду замерио сам се једној народној странци и Саборском Одбору. Г. Медаковић се згрозио кад ]е нашао у извештају Саборског Одбора, да ]е Вршачки Административни Одбор узео реК УР 3 У једној ствари чисто автономне ирироде на угарску владу. Обратио се је г. Медаковић том приликом мени жалећи се, јер је мислио, да ма је тиме увредио. Не, нисте ме увредили. господине. Ви сте своју дужност учинили и евала вам за то. Но ја ћу да кажем и зашто је Вршачки Административни Одбор тај рекурз учинио. Морао је, дужан је био. Морам и ја своју дужност учинити, да моју ЕпарХИ ЈУ узмем у заштиту. И узећу је у заштиту. Многа је неправда Саборског Одбора, од разних говорника овде споменута. Жалим, да изнесену ту ружну слику неправди морам и ја једним конкретним случајем допунити, да покажем, да оволико насиља и безакоња пије било у Србина одкад се стекао и у ма каквој Форми оп живео. Није таквих насиља и безакоња било ни У целоме свету. Саборски Одбор ме је инквирирао. Јеете, инквирирао ме је ; та то је и званични

Отр. 377.

лист митрополије Карловачке игђ1 е1 0Љ1 прогласио. Да, био сам ја, енискон Вршачки, инквириран. Из одлуке Саборског Одбора видећете и разлог, зашто се Саборсчи Одбор дигао на зло дело, које ће се цркви и народу тек после деценија освегнти. (Чита из одлуке:) „Пов< Ј ренство Саборског Одбора".. .. (Говорник даје бележнику Др. М. Бабићу одлуку Саборског Одбора). Молим г бележника да прочита, јер ја сам катаралан. Бележник Др. Баби& чита из одлуке ово место: Поверенство саборског одбора на бр. СО 1083. 1537 и 1538/502 ех 1899. подноси извештај о обављеном извиђају. проузрокованом преосвећеним госп. Гаврилом Змејановићем еии скопом вршачким, у предмету зчхтеваних запи сника епарх. скуиштине вршачке од 1897 и 1898 године као и о осталим у горњој одлуци наведеним предметима. Из ириказаног извиђајног заиисника види се, да је горехваљени госк. епископ вршачки пригодом извиђаја на лицу места у епископској резиденцији вршачкој дне 6. (18.) априла 1899. г. обављеног предао поверенству саборског од бора записнике енархијске скуиштине вршачке од 30. октобра 1897., и 5. Фебруара 1898, заједно са односним скупштинским списима изјављујући, да записник епарх скунштине вршачке од 5. новембра 1898 није у стању иредати из тог узрока, што исти заиисник тамошњим перовођама епарх. скупштине још није састављен односно преписан и оверовљен. но чим то буде извршено, онда ће и тај заиисник саборском одбору поднети; — даље се види из гореиоменутог извиђајног записника, да је новеренство саборског одбора у овереном облику набавило и ирвиђајном записнику нрикључило одлуку епарх. админ. одбора вршачког од 10. (22.) новембра 1898. Бр. Е. 1448/И. 419. којом је на предлог Дра Славка Милетића, а уз предходну изјаву нреосв. госп. епископа Га.зрила Змејановића, да са своје стране не ће сметње правити, ако админ. одбор такав закључак донесе — враћено пасивно бирачко ираво оној 29 орици вршачких грађана, који су одлуком истог еаарх. админ. одобора Бр. 8. 772/П. 335 ех 1897 и односно одлуком саборског одбора од 25. септембра (7. октобра) 1897. Бр. С. 0. 4173/2147 на шестогодишњи губитак тог права правоваљано осуђени, и на које госп епископ вршачки пригодом горе поменутог извиђаја изјављује, да одлука епарх. админ. одбора под бројем Е. 1448/П. 149. ех 1898. о репонирању Дра Славка Милетића и другова није саопштена саборском одбору с тог разлога, што админ. одбор није у одлуци изрекао, да се та одлука има и саборском од-