Српски сион

< Ј?р. 398. В ЦР 11СК И

или иначе' оозитивно дознамо, и када се од нас затражи потпора онда је неоспорна наша света дужност, да Синоду у помоћ притечемо и кораке његове најодлучније потпомогнемо. Пре тога правити се браниоцем његовим, сматрам за неоправдано. Какво је становиште наше ирема Синоду, о томе говори и наш програм, а о томе се изјаснио у иоследњој седници др. Рокнић и означио становип^те радикалних једномишљеника својих, којег се, разуме се, и ја придржавам. Одношаје у Кинеској споменуо сам зато, да тиме дадем израза своме схваћању, да се сада навластито и силом увлаче у дискусију и таке повреде, које још нису ничим доказане, а увлаче се само зато, да се становиште одборске већине у сумњу доведе. У свима парламентима давнашњи је обичај и стекао је у неку руку парламентарно право, да мањина саборска, да парламентарна опозиција, говори додуше у сабору, ал' не говори за сабор, но говори кроз прозор народу, и ја бих био послидњи, који би то замерио мањини саборској. Но приликом расправљања о адреси већине заузела је странка самостална, саставни дакле део савезне саборске већине, тако опозиционално становиште и говорила је кроз нрозор. То сам сматрао и тада, па сматрам н нзЈављујем ево и сада, да ја тако становиште, сматрач за некоректно. Мојим дакле речма хтео сам том сваћању своме и израза дати". Свешозар Прибичевн^ одговара у личној ствари дру М. МихајловиЋу V погледу онога, што је говорио о повредама Синода. Није истина, да је он својим говором у име самосгално странке ишао на то, да у сумњу доведе становиште већиие. II посланици самосталне странке не говоре кроз ирозор. Изјављује да нрошлост самосталне странке не показује, да је она икад говорила кроз прозор. Председтпс Њсгова Светосш. Прелази се на дневни ред. Пешар КрајновиЛ : Изјава дра Михајловића не иде у прилог ономе, што ће он говорити. Било је између народних странака оштрина, које су требале изостати, пошто обје странке раде на учвршћењу зграде народне автономиЈе. Њему, као свештенику и члану самосталне странке, спада у дужност, да обје странке измири. Двије су адресе, но радикали нијесу критиковали адресу мањине. Трудећи се, дз покаже, да нема ошгрвне између адреса.

еион.* бр. 26.

Обје адресе натјечу се, која ће боље да изрази лојалност круни, и ту су оба нацрта једнака. У нацрту већине спомињу се још и наше тегобе, и он је из тога закључио, да не ће радикална већина ни подносити граваминалне представке, али то мишљење отпада, кад је др. Рокнић изјавио, да ће и радикали послати граваминалну предсгавку. И ту се слажу представке. А једина Је разлика сад још она „напомена" у адреси мањине. Адреса већине је преопширна, а адреса мањине је таман као што треба. Приговарало се адреси већине, да је парафраза говора краљ. повереника; и он је тога мишљења, али он у њој гледа ипак израз љубави већине саборске нрена народу. Према томе може тај ириговор отпасти. Одбија и од себе и своје странке као да она говори кроз прозор. Непријатеља имају народне странке с -вугдЈе, па и у самом народу чашем, а ти непријатељи раде на том, да се сноре народне странке. Са тога гледишта сматра, да треба сваки појединац из народних странака да гледа да уништи оштрине које иостоје. Али ту су темпераменти по сриједи! Изјава дра М. Михајловића га је иотресла и говори му, као да ће ■гешко доћи до споразума у народним странкама, ради утврђења зграде наше автономије. Даје иредност нацрту мањине не само као члан самосталне страке. него зато, што му се лично свиђа, и што је згоднија, јер је заокругљена и не треба ни додатака ни одузимања. Не говори да раздражи, него да ублажи, и биће срећан, ако успије, У ономе што је говорио био је искрен. Мита Клицин позивом на §. 25. пословника подноси предлог, да се расирава о адреси сврши. Истина, адреса је врло важан акт, али ипак ова расправа дуго траје, кад се узме у обзир време, које стоји овом сабору на расположењу као и они силни послови, који очекују своје решење у корист правилног функционисања автономног строја. Нема смисла, да се приликом расправе о адреси потрзају и она питања, која су споразумом свију фактора већ решена у корист автономије. За то, да се не би губило време, предлаже закључак расправе и моли у смислу § 8. пословника, да га 10-рица потпомогну. (Потпомажу га.) Прима се. Председник Његова Светост. Према томе