Српски сион

^ 2о. _ „(ЈРИСКМ

господа, која су се пријавила товор нека се изволе, према нословнику, споразумети и изабрати своје говорнике. У име веђине саборске гов^ри'Др. Никола ЂурђевиЛ. Висок' 1 саборе! Врло ми је жао што иоштовани г. 1(0сланик Петар Крајновић није узео реч у прошл°Ј седници, јер да је он то онда учинио, добила би раснрава о адреси сасвим други ток и правац. На говор врло поштованог носланика г. П. Крајновића реФлектирати ми је у толико, У колико је у томе говору врлопоштовани посЈ 1аник нребацио говорницима радикалне странке, Д а се ти говорници у својим говорима нису бг 1ВИЛИ критиком нацрта адресе мањине. Ту крит ик У адресе мањине, од стране говорника рад! ,калне странке онемогућили су говорници адрес!* е мањине, који се у својим говорима нису бавиД и обраном нацрта своје адресе, него критико? 1 и нападајима на нацрт адресе одборске већин е ; па С У према томе говорници адресне већине морали ре®лектирати у својим говорима на ту Јфитику и сузбијати нападаје на њихов нацрт а др есе Високи саборе! Две адресе ле же на столу ове високе куће; адреса одборск 6 већине и адреса одбореке мањине и изјава 1*исоког енискоиата. Сви чланови високог сабоР а оагласни су у томе, да адреса саборска тре^ а Д а буде изражај верности и оданости ово г високог тела као представника народа српсв ог карловачке митрополије Његовом Царском и Краљевском Аиостолском Величанству и пре$ ИП1њем владалачком дому. Мишљења г. посл* 1НИка разилазе се у томе, да ли се адреса овог ^исоког сабора има ограничити ли и само на из] )ажа ј верности и оданости овог високог сабора, или та а ДР еса сме и треба да буде оно, што се У Другим пар ламентима називље „Ап1"и т ог(,8а(1геР 8е " са бора на краљевску норуку. Високи еиис^ опат на У ста високопреосвештеног г. енископ^ Михаила одлучно је порекао овом високом тел у својство иарламента, који би имао правс? на превишње решење ВВегова Величанства и на саопштење краљ. повереника одговорити са , Ј А1 1 ^ ог1;8а( 1 ге88е -" То становиште високог енископ^ та разумљиво је и логично оправдано са гледишт" а главне предпоставе високог еписконата, изр^ жене на У ста високопреосвештеног г. енископ^ Михаила, да ааиме света православна црква допушта учествовање светског елемента, па 110 том е и народа, само у погледу власти уч^ ња 11 свештенодјејствовања, а да напротив иР кљ У ч УЈ е свако учествовање световног елемента, па 110 том и народа, у погледу власти управља# 1 ' а спољашњим животом цркве. И врлопоштовани свештенички посланик г. Летић, који је додуД 116 признао у иноверним областима учествовање народа у погледу власти унрављања спољаг^^им животом Цркве, али који је врело, извор, т °ме учествовању могао наћи само у милостгФ еџџскоиата и У интерееу обране тога еиискочатб 1 > и та Ј врло-

сио!. 1 6». Ш.

поштовани г. посланик могао је са тога становишта сасвим логично и оправдано устврдити, да ово високо тело није никакав парламенат ни сабор ; па да му с тога и не припада никаково превишње решење и саопштење кр. повереника са „Ап^ог^асЈгеббе." Ко полази са такових иретпоставака, тај мора доћи до закључка, да оно високо тело није, и не може бити парламенат — сабор, него да је то скуп мирских људи, сакуиљених овде милошЛу еиискоиата. који скуп људи уснркос привилегија, државних закона и еаборског устројства, заједно са народом, кога пре^ставља, нема и не може имати ни толико права на егзистенцију, колико га имаједно певачко друштво, јер то певачко друштво изводи из закона евоје право обстанка, а тај скун, који се називље сабором, има извор свог обстанка једино у милости еиископата. Да такав бесправни скун не може говорити у адреси о повреди какових права, којих нема, да он у тој адрееи не сме развијати програм рада, који може потећи само из права иницијативе на рад, то је само собом са свим разумљиво. Становиште високог епископата крај горње претпоставке мора бити иротивно свему ономе, што у адрееи прекорачује изражај верности и оданости. Теже нам је разумети и схватити становиште мањине адресног одбора. Та мањина ноднела је засебан нацрт адресе и на уста свога реФерента изјавила се против нацрта адресе одборске већине, јер да је закључена лојална адреса, а нацрт адресе већине да износи и новреде, а за иовреде да је и преузан оквир адресе, зато да је потребна засебна граваминална представка. Ну како изгледа сам нацрт мањине? Већ у другој алинеји нацрта адресног истичу се не законите препреке саборског застајања, тангирају су дакле новреде автономне и нацрт адресе мањине нрекорачује такођер оквир строго лојалне адресе, али се нрекорачује мање нрецизно, мање одлучно него ли нацрт адресе већине. Питати ће се можда, па чему онда нацрт адресе мањине? То сам се нитао и ја и нашао сам одговор у самом нацрту адресе мањине и у говору г. реФерента. Нацрт адресе мањине поднесен је ради оне ставке своје, која помиње граваминалну представку, а г. ре®ерент у своме говору изволео је истаћи, да је оквир лојалне адресе сувише узан за изнашање гравамина. Мањина адресног одбора није дакле начелно иротивна унашању гравамина у адресу, јер она се тих гравамина и сама дотиче у своме нацрту, па да нема ни саомена о оним „незаконитим нрепрекама", она је гравамина тангирала, спомињањем „преионизне иредставке граваминалне". То сномињање „граваминалне нредставке" и није ништа друго него једаоставно тангирање гравамина, то није ништа него друга — једностранија и слабија Форма тангирања већине. Начелне какве разлике између једног.и другог нацрта адресе, наиме, дакле нема, па с тога су