Српски сион

ш-. 25

сион.*

38.) Представка епарх, скупштине пакрачке, ради изједначења дотације свештеничке. 39.) Предетавка епарх. скупштине пакрачке, ради преуређења протопрезвитерских звања, у толико, да протопрезвитер не врши више парохијску службу, већ да као надзорник црквеноопштинских послова буде без парохије. 40.) Школски Савет подноси представку епарх. школ. одбора бачког ; ради успостављања српских еародних школа у бившој војеној крајини. 41.) Представка епарх. скупштине пакрачке ради помоћи против нестаншце у парох. свећенству епархије накрачке. 42.) МЦСавет јавља, да су упражњена 2 свештеничка места у МЦСавјету. 43.) Молба писара саборских, у којој моле писарско место за време сабора. 44.) Молба М. Чобанића и П. Манојловића, који моле, да нослужују код нар.-цркв. сабора. 45.) Саборски Одбор подноси извештај и обрачун Финансијског саборског одбора од 1897 год о исплати саборских заступника. 46.) Саборски Одбор подноси уз извештај молбу цркв. оиштине у Слобоштини, ради отпуста своте од 204 ф . и 8 нч. или 408 Е 16. пот., К0 ЈУ ДУ Г УЈУ У име верозаконског проииса. 47.) Школски Савет подноси извештај Е. Ш. Одбора бачког, у предмету отварања срп. вероисп. школа у Тителу, Гардиновцима и др. 48.) Представка еиар. скупштине пакрачке, ради измене §. 27. уредбе о миров. Фонду за удовице и сироту децу православног свећенства у опсегу митрополије карловачке. 49.) Представка епарх. скупштине пакрачке, ради уређења мировине за парох. свештенство и оснивања у ту сврху миров. Фонда. 50.) Саб. Одбор подноси молбу Школског Савета ради установљења миров. уредбе за сриске народне учитеље и учитељице. 51.) Е. А. 0. бачки враћа забуном тамо отправљени иротест бирача оточког среза, против избора посланика од 1897. године. 52.) Саб. Одбор подноси своју одлуку о умировљењу Ђорђа Глибоњског, про®есора српске учитељичке школе у Карловцу. 53.) Саб. Одбор подноси евоју одлуку о проглашењу Ж. Јекића II. књиговођу српских народно-црквених Фондова и заклада сталним. 54.) Саб. одбор подноси на Финалисање рачуне срп. нар. цркв. Фондова и заклада од год. 1898.

Беседа на Спаеов Дан. „Изкедх же н)(х конх до ВдданЈн и ВОЗДКНГХ рбц/к СКО& н ЕД4Г0СД0КИ Н)(Х. И КК1СТК бгда КЛаГОСАОКААф« н^х, шстЗпн С у ни)(х и козношашесА на неко." (Лук. 24, 50. 51.). Овим речима описује св. еванђелије °нај зеачајни догађај из земаљскога жи-

вота Христа Спаситеља, када је Он, сврпшвши свој свети искунитељски задатак на земљи, и помиривши грешни људски род са милостивим Оцем небесним, после свога победоноснога васкрса славно се узнесао на небо и сео о десне стране Богу Оцу, а тиме и но своме човечанству примио иајвишу славу и част над свим. — Пошто је Христос Спаситељ својим славним васкрсењем како своје поплашене и клонуле ученике, тако и све верне још боље уверио, да јеЊегова наука заиста небеснога порекла, а Он истинити Бог и обећани Спаситељ и победитељ смрти, — провео је још 40 дана на земљи, јављајући се својим апостолима, уверавајући их о свом истинитом васкрсу и утврђујући их у оним божанским истинама, које су имали после ЕБегова вазнесења да проповедају но свету. Па да би људи и после ЕБегова вазнесења налазили духовне поуке, утехе и моралног усавршења, — основао је на земљи своју св. цркву, да у њеним недрима верни налазе задовољења својим потребама, телесног освећења и спасења. Овој св. установи поставио је за учитеље и поглаваре своје апостоле, давши им својом божанском моћи власт учења, свештенодејствовања и управе, и заповедивши им, да ту Н>егову цркву еванђеоском проповеђу по целоме свету шире, и св. крштењем заблуделе душе к правоме Богу и истинитој вери обраћају. — Но да би своје ученике уверио, да Његова св. црква, коју је стекао својом драгоценом крвљу, неће ни на даље остати без Његове божанске помоћи и управе, охрабрио их је својим утешним обећањем: „ а ја Лу биши с вама у све дане, до свршежка века и . — Пошто их је затим оснажио обећањем, даће им послати св. Духа — утешитеља, који ће их својом божанском силом одушевити и окрепити за њихов будући спасоносан проноведнички рад, — извео их је у 40. дан по васкрсу на гору масличну и узнесао се са прослављеним телом Спаситељ се дакле само телесно растао са овим светом, — но она духовна веза, која иостоји између Њега и Његове цркве и верних јој чланова, није престала, него