Српски сион

В рој 25

„српстки сиое

Сг4-. 421.

ономе, што је добро, племенито и узвишепо. А има ли већега добра, има ли чега племенитијега и узвишенијега, има ли за један народ чега кориенијега, него што је искрена побожност и истинска оданост св. пркви и вери из које све људске врлине нотичу. Истина у данашње време чује се често и са разних страна изговор: „па могу се ја и код своје куће Богу молити, па то и чиним, те није нужпо, да идем у цркву". Али таковима св. црква ово одговара: 1.) да испуњавање једне важне дужности не даје никоме ирава да се ослобађа од друге, тако исто строге дужности; 2.) да они, који ради домаће молитве напуштају јавно богослужење у храму, могу лако помало да занемаре и домаће молитве, као што се то често догађа, особито у данашњем тешком времену, у коме сваки има доста бригб, и послова, који се морају на дому расправљати, те који човека често у место на побожност и молитву, на грех, јед и рђаве речи и дела навести могу; а црква је место мира и душевнога одмора, где човек све своје мисли Богу посветити може; 3.) да оама домаћа молитва нема онога благотворног уплива на човека, кога производи јавно богослужење у цркви својим дивним обредима и песмама, које нобожну хришћанску душу усхићују и у њој више и племенитије осећаје изазивају, и што је св. храм најириличније место, где се човек узвишава од свакидањих ситних предмета до вишег размишљања о Богу и вишим потребама свога живота. Када споменусмо црквену песму, шпј моЛни будилник виших осеЛаја у иравославном срцу, — ваља признати, да наше лено црквено певање може врло много да учини, да се св. богослужење ревносније похађа, јер дивни и узвишени садржај наших црквених песама, када се обуче у лепо руво музичке хармоније, врло благотворно утиче на срца свију побожних душа без разлике стања и звања. Па благодарећи ревности овдашње црквене општине, — можемо са поносом рећи, да се у нашем месту негује црквена песма као у мало коме месту овостранога српства, јер у пашем граду хвала Богу 5 правоелавних невачких дру-

жина у св. храмовима Бога славе и св. Богослужење својим хармоничним хоровима увеличавају. Одајући дакле заслужено признање свима, који тлко ревносно црквену песму негују, — номолимо се још Богу, 1 да се међу нас поврати и она некадања верска ревност и искрена побожност, о 1 којој нам још само старији приповедају, а која је у овој општини владала и у оно доби, када се у нашим св. храмовима није могло чути овако дивно невање, у коме ми данас хвала Богу уживамо. Желимо ли дакле игго чешће доћи у блиски додир са данас нрослављеним Снасом, — посећујмо што ревносније овај постојани св. стаиак Духа Христова; јер само онај, који се што чешће пуни Духом Његовим, тај је ио речима Св. Нисма „Христов", с тим Он пребива И не55ст8пнк1и", и томе шаље с црквом даиашњи утешни ноздрав: „Дз& еслт сг к<ши и никтоже на ш". Амин. Говорио у св. богородичној цркви у Земуну. Сава Теодоровић проФ. у кр. реал. гимиааији.

Неколико важнијих момената из најновије борбе еа унијом у Дишнику. (Овршетак.) Градња школе у Дишнику бијаше најважнији предмет, око кога се особито заузимао парох Грубач. Под 18. 4. 1900. број 66. пише он званично великом жуиану жуаапије Веловарске-Кри жевачке : „ГГресвијетли Господпне! Садања школска зграда у Дишнику тек је најпроетија и најједноставнија сељачка кућа, за коју иолитичка онћина Гарешничка плаћа саразмјерно доста осјетљиву годишњу најамнину, а оиштинско заступство још до данас није се много бринуло, да удовољи пријекој и општој нотреби и озбиљном налогу велеславне кр. жупавијске области у Беловару од 8.[12. 1898. број 22.423, којим је признато „да је школска зграда у Дишнику испод сваке критике и наложено да се предузму иотребни кораци, да се иодигне пристојна школска зграда* , и оном од 26. 11. број 20.084, ех 1899., гдје се нарочито цитира, да се „ градњи нове школске зграде у Дишнику имаде јоги овога ирољсћа пристуиити". Истинито.ст ових навода