Српски сион

„СРПОКИ

оион«.

В р . 25.

особито повољан положај овога сабора, уираво ј јединствен, каквог историја наших сабора још није забиљежила. Са таким је заносом говорио о овом мајском сабору, да се ваљада ни мајска скупштина није некад са већим заносом ноздравила. И сав тај занос г. ре®ерента потиче из саопштења кр. повјереника И говорник, који не може овако да се занесе не одриче саопштењу г. кр. повјереника велики значај. Главни је значај истога. што је њиме наш сабор од г. 1897. добио најљепшу сатисФакцију, што триумФира право и закон, за који се је сабор 1897. бранећи своје право и слободу расправљања заклонио, а који су тада онако Флагрантно на штету сабора новријеђени били. И за то треба одржати континуитет са сабором од г. 1897. па наставити и у погледу адресе и у погледу гравамина истим начином, а тако ради и за тим се иде приједлогом мањине одбора за адресу. Већина овог одбора узелаје међутим за полазну тачку саопштење кр. повјереника и њихова адреса параФразира то, те се захваљује на „милостивим ријечима" Међутим ово саоиштење ' не може се узети ни као сурогат пријестоне бесједе, ни као порука краљева, јер уставни владар не чини никакве енунцијације без супотписа одговорног министра. Говорник је очекивао, кад је потиредсједник иредложио да се штампа и говор патријархов и говор кр. повјереника, да ће на то шљедити даљи стварни приједлог, да се нарочито из сабора пошље отпорука на поруку кр. повјереника. И онда би се у много потпунијој и коректнијој Форми постигло оно, што се канда хтјело параФразирањем ријечи кр. повјереника постићи. ГТрихватило би се оно, што треба прихватити. Др. Ђурђевић је у оправдање становишта већине у погледу гравамина рекао, да се повреде од стране државне власти могу санирати само законодавним радом. Говорник се чуда томе схватању дра Ђурђевића, јер то је било схватање, што је онако топло 1897. г. препоручивао као најбољи лијек др. Ника Максимовић рекавпш, да се оградимо иротив свију досадашњих повреда, па израдимо „устав", јер еамо тиме ћемо се сачувати од даљих повреда и ингеренције државне власти, али тај начин, тај лијек је сабор тада одлучно одбио, јер се бојао, да ће влада употребити прилику, да октројише што треба, као што је код потврде саборског у-

ј стројства и толиких уредаба октроисала. Док се питање о односу према државној власти правилно не ријеши и гаранција против незаконите ингеренције и октроисања не добије, не смије се упуштати у законодавни организаторни рад Говорник је држао, да је др. Ника Максимовић пао на изборном ограшју у Плашком, а ево га гдје је оживио. Говорник држи, да се само другим начином могу повреде санирати и то: ако сабор наш уочи све повреде автономији нанесене, и заузме према њима одлучно, закониго становиште, а затим, ако сабор наш у законитој одбрани автономије не остане изолиран, већ ако се наш на род дисциплинира тако, од конзеквентно и осим сабора, а не само код избора за народ. цркв. сабор, заузме у свима приликама јавног живота ирема Факторима, да којих повреде наше автономије долазе, конзеквентно одлучно становиште. И онда би нас узели озбиљно и не би се с нама и нашом нар. цркв. автономијом титрали. Препоручује предложени нацрт адресе одборске мањине, ношто одговара континуитету ■ са држањем сабора од г. 1897. Др. Георгије ЛеттЉ. Г. др. Никола г Бур ђевић у говору своме циљао је на некоје мисли, изражене у мо.јем говору, држаном у прошлој седници, те је том приликом не само криво навео и тумачио некоје моје тврдње, него их је чак и довео у другу везу, него што сам ја то учинио. Он рече наиме, да се у сабору (од мене) тврдило, да овај сабор, као цредставништво световњака нема никакова нрава на обстанак, него се само толерира; да у том погледу тги горе од невачког друштва, да његова права зависе од милости еиископата, да му се зато и не признаје значај парламента и право поднашања „Ап1№ог1;8ас1ге88е" и т. д. Пре свега веза, у којој је навео моје тврдње, није исправна. Нисам ја тврдио, да овај сабор зато не може подносити „Ап^оНзасТгезве", што он нема никакова права, него се само толерира од еиискоиата, те није ни парламенат, него сам се ја против такове адресе изјавио из других сасвим заоебних разлога. Разлози пак, које сам навео против неисправнога тумачења нашега црквенога учења на стр. 3. а1. 4. нацрта адресе већине, јесу сасвим самостални разлози, који никакве везе немају са разлозима могућности састављања „ Ап^огЈааЛгеззе".