Српски сион

јг>Р. 25.

„СРПСКИ сион«.

Офр. 403.

роду и његовим автономним телима у временима безакоња и безвлађа, када се не сазивају народно -црквени сабори и када услед тога са црквом и школом српском и највећим светињама Србиновим управљају они, који не уживају народно поверење, тиме онемогућује сваку инидијативу у борби и раду за обезбеђењем автономних права. Српска народна радикална странка није никада оспоривала то право народу српскоме, па се је стога и у свом адресном надрту и позвала на тај рад онћина и народних зборова народа српскога. Српска народна радикална странка како је радила са народом српским пре сабора, радиће тако исто и на сабору. Па као што је радикална странка развила програм свога рада пред народом, тако исто сматра евојом дужношћу и правом, да програм саборског рада у нацрту своје адресе изнесе пред прејасну круну и народ. Из свих ових разлога гласаћу ја за адресни нацрт већине и препоручујем најтопилије, да га високи овај сабор изволи прихватити. Светозар ПрибимевиК одговара Ђурђевићу, да он није протестовао против ријечи „круне", него против ријечи „угарске владе", која не смије таксативно нама нигата налагати. Др. Никола ЂурЏвиК констатује да је ово већ други пут, гато г. Прибићевић пориче, да .је онако казао, како се износи. Међутим он је забележио речи г. Прибићевића (Св. Прибићевић: Нисам тако рекао, читаћете мој говор у „Србобрану".) Јован МагарашееиЛ Др. Никола Ђурђевић у своме говору тврдио је, да је он, Магарагаевић, рекао у суботу, да су представке црквених оигатина и зборова игнорисање самога сабора. То не стоји. Он је рекао, кад је др. Рокнић тврдио, да би граваминална нредставка саборска била игнорисање представака црквених опгатина и зборова, онда би и представке црквених општина и зборова биле и игнорисање досадањих нредставака саборских. Милушин ЈакшиЛ , вели да је нужно да растумачи речи говора свога у прогалој седници, јер онда није ни могао све рећи гато је хтео да каже, погато му се уиадало у реч. Кад сам казао, да немам гаранције, да ће сабор због саборске већине бити способан за рад, имао сам на уму све оно гато је претходипо, и нисам могао очекивати, да ће се радикална странка преко ноћ ир»иородити. Рекао сам, да данагања генерација није на чисто са питањима, с којима би морао бити на чисто сабор, а овако хоћемо да свој рад наметнемо

генерацијама, за 50 и 100 година. (Гласови: Која су то питања?) Н. пр. већ нисмо на чисто с питањем ко има право да учествују у спољагањој управи црквеној. Преосвештени Епископат тврди, да црква не наређује и не прописује и не учи да сви верни учествују у тој управи, а после те изјаве преосвештеног Епископата и после говора преосвегатеног епископа Михаила устаје г. парох Новосадски, да коригује епнскопа, цостављајући другу супротну науку, науци, коју излажу епископи у име учења своје цркве. Јег-мо ли, дакле, на чисто са иитањима која треба да расправљамо ? Адреса већине не признаје него прекоралу.је делокруг сабора, и ако је он Саборским Устројством означен. Сабор ирелази у делокруг Св. Синода. Цела генерација данашња, са мном заједно није способна за решавање питања, која се регаити имају. Не знамо ни ирогалост Митрополије, ни историју ни установе цркве, а да би могли приступити организаторној радњи. (Гласови: Зар ни епископи ?) Они су у мањини. Не ћу да осуђу.јем радикалну странку можда због неродољубља, али само кажем, да је и она неспособна, и да се нисмо у оигате спремили за организаторни рад. За тај посао треба много вигае проницавајућег духа него гато га имате и ви и ми. (Гласови: Дакле, треба да се саранимо!) Др. Богдан МедаковиЛ хоће да реФлектује на говор иредговорника дра Ђурђевића. Овај је почео тиме, да му је жао што г. Крајновић раније није говорио, а говорнику је жао, што је др. Михајловић одмах у почетку говорио, јер је овај без невоље изазвао и дугачку и живу дебату. Др. Михајловић сам је рекао, да је од г. г. епископа чуо, зашто они у адреси већине запињу. Према томе снремио је и предложио он и исправак. Да је то са г. г. епископима концептовао, не би ови сепарирали свој вотум, већ би без ограде прихватили нацрт већине адрес. одбора, те не би др. Михајловић имао повода, ударати на сепаратизам г. г. епископа и изазвати дебату у питању о односу нашег сабора нрема епископату, о питању, које се не може расправљати овако с ногу и у овој расправи, већ које треба озбиљно и свестрано расправити код уредаба, код којих је актуално питање о односу нашег сабора према синоду. Говорник завиди г. ре®еренту одборске већине на његовом оптимизму. За г. реФерентаје