Српски сион

г»рој 25.

Али нисам ја ни тврдио, да овај сабор нема никакова права, него да се толерира само. Истина да сам тврдио, да се учешће репрезентације световњака оснива на привилегији од стране еписконата, као изузетно право (ш8 зш^икге), али нисам тврдио, да наш сабор, као таково учешће, нема никакова права, пошто је мени и сувише јасно, да је и изузетно право, а и привилегије такођер право. Осим тога да не сматрам овај сабор, да има какових права, сам не бих у њему седео. Нисам могао тврдити ни то, да овај сабор постоји из милости епископата пошто ми је и такођер познато, да сепривилегијенајмањеизмилостидају, него акото затражи правица(аедиНаз), потреба (песеввкав), корист (иИШаз), заслуге и др. Није сувишним побијати моје тврдње о учешћу световњака у спољашњој управи пркве после говора г. Б. Поповића, као што мисли г. др. 'Бурђевић — већ и зато, што је г. Поповић пре мене говорио, те се на моје разлоге није ни могао осврнуги. У осталом он је само доказивао, да световњзци могу и треба да учествују у спољашњој управи црквеној, а то нисам ни ја побијао. Но моје тврдње, да учешће световњака у управи црквеној није свагда и свугде облигатно, против тврдње нрве редакције адресе већине, није нико гшбио нити ће побити. Снага овога места из иосланице патријарха цариградског шпчезава, чим се то месго протустави мојим изнесеним разлозима. Ја смем одлучно тврдити, да дотични патриЈарх није могао онако схватити оно место „да је народ чувар благочестија", како се овде од неких схватило. Јер би тим дотични патријарх устао против глас-а целе пркве, санкционисао учење, противно нашо.ј цркви и прогласио све за заблуду, што се у дрквеном устројству догађало за осамнаест и по векова до његова доба. Искинуто место само за се не може се често исправно протумачити. Осим тога много се мора и ван т« посланице знати да се прави смисао тога места сазна. Нећу ни да се упуштам у то тумачење, ношто је глас цркве јачи од мишљења једнога еиискоиа, за које међутим и не знамо, да ли је баш његово мишљење. Др. Лаза СекулиК. Пита: хоће ли бити иза генералне дебате и специјална дебата? Председпик Његова Свешосш. Хоће, мора је бати, јер је била и генерална дабата и јер има исправака.

(жов* СТ1- 405.

Др. Сл. МилетиЛ и Др. Жарко Миладиновчћ су против специјалне дебате. Не може је бити, јер адреса није предлог. Председник ЈБегова Свешосш. Пошто постоје два предлога за адресу, пошто се о њима водила досад генерална дебата, и пошто предлеже исправци о којима се саоор још није изјаснио, то је по пословнику снецијална дебата неизбежна. Др. Жарко МиладиповиИ. Овде је реч о адреси а не о предлогу. То је нешто ново, да се адресе подвргавају специјалној дебати. Председник Његова Светост. Али онда адресу треба редиговати тако, да не мора бити предмет и спецпјалне дебате. Ви велите да адреса није предлог, а .ја кажем да јесте. Др. Сл. МилетиИ. Ио своме значају одреса је нешто више него предлог. (Гласови : А шта'!) Ко неће да ју усвоји у генералној дебати нема права да је критикује у појединостима. Др. Милан МандиЛ. Дакако да мора бити специјалне дебате! Та забога, др. г Бурђевић је и данас хтео и предлагао неке исправке у нашем нацрту већине. Др Сл МилешиЛ. Ми усвајамо измене у нашој адреси. Председник Његова Светост. Али нисте само ви сабор. Сабор има да се о тим изменама изјави, а то може учинити само у специјалној дебати. Др. Жарко ШиладиновиЛ. Дух и реч пословника има сабор да интерпретира, Нека сабор реши. Предлаже: Нека сабор изрече, да у овом предмету нема места специјалној дебати. Др. Б. МедаковиЛ. Формално је коректно онако, како захтева РБегова Светост. Али да отклони дугу дебату специјалну, изјављује, да самостална странка не ће учествовати у специјалној дебати. Др. Лаза СекулиЛ. Хоћете да усвојимо ваше исправке, а не знам још ни какви су вам исиравци. Захтева специјалну дебату. Председник Његова Светост одређује У 4 сахата одмора. После одмора предлаже Др. М. МихајловиЛ да се саборска седница претвори у конференцију, не би ли се могло једнодушно ствар решити. После конференције узима реч. Паја МандровиЛ, известилац одборске мањине. Пошто се дебата о предложеним нацр-