Српски сион

Бр. 26,

„СИ1СКМ

ОМОН. 18

Сгр. 433

се он не одриче ичега, Пошто се из извештаја саборског одбора јасно види, да је државна власт много повреда нанела нашем автономном уређењу и да је у своме надзорном праву нрелазила граниде и тиме присвајала себи автономну власт, која јој по нашим автономним уредбама не припада, држи, да, је баш прека иотреба, да овај сабор у овој ствари нредузме потребне кораке ради санирања истих повреда, те поднаша следећи прешан предлог за одлуку: Пошто се из извештаја саборског одбора види, да је државна влада као надзорна власт у много прилика повредила установе наше народно-црквене автономије, то да се изабере један одбор, који ће донети цредлог сабору овом, какав положај у тој ствари да заузме овај сабор, а да се све повреде нанасене нашој автономији санирају. Др. Б. МедшсовиЛ узима реч о пословнику и нодсећа, да је бележник Јован Воркапић ирочитавши адресу рекао, да има још некакав додатак. Дознао је, да је то мађарски текст адресе. Не зна, шта је с тим, а сабор сад после предаје мора бити на чисто у овој ствари. Нека председништво изјави, да ли је превод или оригиналан и јесу ли обадва текста потписана. Потпредседпик Ђорђе КрасојевиИ изјављ УЈ е Д а Ј е ° н потиисао само срнски текст адресе, а о другом не зна ништа. Др. М. БабиЛ изјављује такођер, да је и пероводство потиисало само српски текст адресе, а други не. Др. Б. МедаковиЛ не зна, шта онда да мисли о томе. Мафарски текст није оригинал а није аутентичан иревод, нити га је ко оверовио, Чуо је, да је патријарх потписао мађарски текст адресе. Дужност бироа била би да ингерира у овој ствари. Допушта, да се мора водити рачуна о пракси. Каже, даје код загребачке земаљске владе у дописивању с државном владом пракса, да се на по стране пише српски (хрватски), а на по мађарски, а иотписи су само на првом тексту. ТЈотпредседник Ђор(је КрасојевиЛ доказује записником осме седнице, да је сабор решио ову ствар у том смислу, да се ноступи као 1897. г. Васа МуачевиЛ каже да је г, 1897. саборска адреса предата само на српском језику. Да ли је носле без знања сабора можда пре-

ведена на мађарски, то он не зна и то се сабора не тиче. Главно је, да из сабора није изишао мађарски текст. Лаза Обреновић потврђује истинитост Муачевићевих речи. Био је неровођа у сабору од г. 1897., па зна врло добро, да је из сабора увек изишао само срнски текст. Милан НиколајевиК изјављује, да хрватска земаљска влада не донисује с угарском владом онако како Медаковић каже. Оа свима министрима допиеује хрватски, а само са министром-председником немачки. Др. Миша МихајловиК вели, да Његова Светост патријарх тврди, да је шо увек шако ра^ено, а то га је уверавао и народни тајник др. Оекулић. Чуо је то, да је Муачевић питао Вучетића и да му .је овај рекао, да и он зна, да се мађарски подносило, само се преко тога ћутећки прелазило. Лотиредседник Ђор(је КрасојевиК оиет каже, да је ова ствар већ решена, па прекида расправу и прелази на дневни ред. Васа МуачевиЛ изјављује, да није казао оно што Михајловић износи. Опет тврди, да је 1897. г. само српски текст адресе нредат. Др. Богдан МедаковиЛ види, да неки овде хоће да подметну странчарске мотиве. Њему није до тога, јер ово је ствар која се тиче свих посланика у једнакој мери. Ово је доказало нејасноћу, а у томе морамо бити на чисто, па с тога треба донети решење. Др. Лаза СекулиК, каже да нико не зна, како је било 1897. г. Из записника се то не види. Он је чуо, да је г. 1897. био српскн и мађарски текст адресе, али не зна позитивно. За један део митрополије мора вредити ио закону мађарски текст. Др. Миша МихауловиЛ мисли, да би било најправилније нрекинути ову расправу и после донети одлуку. Хоће да отворено каже, за што је ово погакнуто. Праве се сметње раду оданде, одакле би требало да потиче на рад. Мисли, да је и ово питање само с тога добачено. Кад је то увек председништво само свршило није ни сад требало износити пред сабор. 0 извесне стране спутава се рад Мих. Медаковик мисли, да се неке речи нредговорникове тичу самосталне странке, те хоће да их одбије. Др. Миша МихајловиЛ изјављује, да се