Српски сион

отр. 432.

„срнски сион.

бр. 26

трећи пут, да репрезентативни демократски систем није облигатан у свој православној Докви, као што је гласила прва редакција адресе већине одборске. Када сам пак то тврдио. нисам негирао, да тај систем у нашој цркви има права на опстанак. И с&м сам пријатељ автономије и штујем права њезина. Потпредседник Др. Ћорђе КрасојевиЛ ставља предлог Дра Ж. Миладиновића на гласање. ПредлоГ овај примљен је са свима против гласа Дра I. Секулића. (Предлог Дра Миладиновића саопштили смо у прошлом броју „С. Сиона"). Наредну седницу заказује потпредседник за сутра, 13. јуна о. г. XII. Седница 13. јуна, 1902. Председава Његова Свешосш иатријарх Георгије ВрапковиЛ. Присутни сви високопреосвештени епископи. Иредседник Његова Свешосш позива сабор да изврши свој закључач и саборску адресу на Његово Воличанство преда Кр. Поверенику, пошто Кр. Повереник жели, да му се адреса уручи у сабору, позива изабрано за то изасланство, да позове и доирати Кр. Повереника у сабор. Др. Богдан МедаковиЛ тражи да се адреса нре предаје у сабору прочита. Бележник Ј. ВоркаииЛ прочита адресу и констатује, да се је у текст адресе поткрала реч „безусловној", која је при специјалној дебати из адресе изостављена. Др. Ј. ВадивојевиТх,-ВачиИ као известилац адресе жали, да се је та погрешка поткрала. Но сад се погрешка не може исправити због краткоће времена. (После овога уследио је долазак Кр. Повереника. Говор Његове Светости и Кр. Повереника, приликом предаје односно примања адресе, донели смо у 24. броју о. г.) После одласка Кр. Повереника из сабора, Његова Светост устуиа председништво потпредседнику. Др. Миша МихајловиЛ Славни саборе! Пре кеколико часака чусмо иоздравни говор председников и изјаву кр. Комесара. Пошто се међу посланицима иојавило врло различито схваћање тога одговора, сматрам за дужност, да се избегну све несугласице и свака пренагљеност, изнети предлог, да се обадва говора

штампају и поделе међу посланике, да ови могу мирно и озбиљно изрећи свој суд. Др. Вогдан МедаковиЛ каже да је не само чуо, него и прочитао говор кр. комесара и може се већ сад изјавити о њему. Има две тачке којима се кр. комесар обратио на сабор. Прва говори о напуштању граваминалног иравца. Самосталне странке се ово не тиче, јер она није напустила тога правца. То је речено на адресу саборске већине и она треба о томе да се изјави. Друга је тачка комесарова говора, да се у саборске расправе не ће уносити политика. Не зна, шта је кр. комесару дато повода, да изјави то. У аналима саборским нема момента, по ком би се могло приговорити сабору, да уноси иолитику у свој рад. Кр. комесар је ту изјаву учинио сигурно за то, што је криво информисан. Изјављује, да ће се самостална странка придржавати традиција народно-црквеног сабора и не ће у свој рад уносити политику. Али има једна ствар, које се не може одрећи, а то је питање о односима државне власти нрема автономији. То је истина политичко нитање, али се сабор њиме мора бавити. Др. Миша МихајловиЛ држи, да је његово становиште коректно, јер нису сви били сретни, као др. Медаковић, да прочитају говор кр. комесара, те држи, да није саветно овако с ногу о том говору говорити, но да посланици треба да проуче тај говор, зрело о њему да промисле, те да онда тек сабор своје становиште заузме. Др Владислав МанојловиЛ : Славни Саборе! Из одговора преузвишеног краљевског комесара изгледа, као да је овај сабор у својој адреси, поднесеној Његовом Величанству, напустио становиште досадањих сабора, да ради санирања повреда, које је до сад државна власт према нашој автономији чинила, ноднесе своје жалбе надлежном месту. Да би се то зар криво тумачење отклонило, слободан сам напоменути, да је баш саборска већина споменула у адреси многе тегобе и Д а је у расправи о адреси изјавила, да ће она настојати, да се при претресању извештаја новреде на нашу самоуираву покупе и да сабор у томе заузме становиште. Сабор овај обележио је у својој адреси правац свога рада, по коме мисли радити и своје автономне уредбе допунити, и то је главно, али не једино и никако