Српски сион

Б р . 26.

„СРПСКМ

омон.

(Ј тр . 431.

Прота лички иште иензију, али му-се не да пристојна пензија. И зато велика опћина Ме» дак нема ни попа ни проте. Поднијеће приједлог, да се учини вужно расположење, да се пред изборе епархијских скупштинара доскочи томе, в да само дођу они у епарх. скупгатину, који имају права. Не ће говорити о грјешнику, али би му било мило, да Је овдје, па да се постиди. Неће га клети, молиће се вавјек Богу за њ. — Придружује се приједлогу д-ра Миладиновића. Др. Миша МмхајловиЛ, осврће се на завршетак јучерашњег говора дра Секулића, те вели, да ће и сваки саборски одбор имати исте таке неприлике. Није тај саборски одбор морао то чинити. Могао се уклонити и тим послужити свом народу и сачувати свој образ, али он се упро у државну власт кад није имао поверења народног. Могао се уклонити 1897. кад је био сабор на окупу, а једва један члан његов био изабран, па и тај избор био је осиорен — Ника Максимовзћ. Да је хтео цраво и поштено, то би учинио, али он је хтео — има и том вести — да доживи и 15-годишњицу своју у саборском одбору. Др. Миша Мушицки : Њему је, рече, жао, што није овде патријарх да брани рад саборског одбора, кад му је он председник. А то је требао да учини. Епискон Гаврило је дошао и брани своју епархијску управу. Тако би требали и остали епископи да раде, јер је сабор контрола епархијама, а епископи су председници. Истина епископ Гаврило није се одбранио. Грозно је оно, што су чинили против њега, али он опет није требао да се жали влади. Напослетку није епископ Гаврило сасвим онакав, како говори. Да је онакав, он не би био смео да потпише ону изјаву од пре неколико дана са осталим епископима. Говори за тим против дра, Оекулића. Није истина, да је у нашој автономији влада у таквој мери неодољива сила. Патријарх је председник саборског одбора. Ал он је и члан горње куће у сабору. То су и епископи. Они тамо седе по достојанству своме. То им је достојанство дала наша црква. И они су дужни, да у горњем дому иодигну глас свој, ако влада не пошту.је ирава наше автономије. Јел то учинио кад год патријарх? Је су ли то учинили, кад год еиископи. Нису. И то је чоред другог њихов грех.

Др. Жарко МиладиноеиЛ, осврће се као предлагач на примедбе др Оекулића, јер и тако нема нротивна чредлога. Одговара опширно дру Секулићу. За епископа Гаврила вели, да би био већи, да је дочекао данашњи дан и дочекао осуду грешног саборског одбора, а да се није пре тога жалио влади. Што се тиче манастира, нека се не боји ни Секулић, ми ћемо их уредити. Он велв, да тамо дочекују с пушком контрслу, али ако мора бити, овај ће сабор наредити разоружање калуђера. Др>. Лаза СекулиИ разјашњује неке своје речи ; одговара Дру Миладиновићу. Др. Георгије ЛешиК. Г. др. Мита Мушицки дотакао се мојега говора, држаног у адреској дебати, тврдећи, да сам потегао богословски и канонички научни апарат, да бих побио народне установе, које је Његово Величанство потврдило и да он жали, што се то м^гло догодити у овој светињи сабора. На то могу само толико одговорити, да ја те установе нисам нападао него бага бранио и то од нападаја већине адрескога одбора, камо и он припада. Ја сам наиме бранио 18. § Саборског Устројства и захтевао, да се његово изрично наређење респектује против тежња већине адрескога одбора, да тај § погази. У смислу тога §-а делокруг сабора не простире се на догматичне и вероучевне ствари, међутим већина адрескога одбора хтела је себи да присвоји и тај делокруг, када је у нацрту адресе у име иравославне цркве изнела ново, шта више погрешно црквено учење. Прихваћањем тога места у адреси прешао би Сабор своју компетенцију — да и не спомињем јерес, у коју би тиме пао. Пошто би у компетенцију Сабора у најбољем случају могло спадати само позивати се на познато и несумњиво учење црквено, а никако нешто ново у њега, уводити, то сам ја баш у интересу светиње овога сабора и у интересу установ&, од Њ. Величанства нотврђених морао покренути и богословски и каронички апарат, да бих доказао, да то учење није православно, и да сабор усвајањем тога заиста прелази компетенцију своју. У осталом Сабор је сам увидео, да је већина одбора адрескога на кривом иуту била, те је дотично место изменио, са којим ја међутим још нисам потпуно задовољан. Ради разумевања понављам ево већ ио