Српски сион

С тр . 430.

„СРПСКМ

СНОН."

вр. 26.

али је зато био јако дарежљиве руке и према епископима и према патријарху, кад су ови тражили новада за своје приватне потребе. Тако је С. Одбор на пр. одобрио зајам за намештај у резденцији. С. Одбор нема дакле новада за народне потребе, а има за патријарха. Нада се, да ће сабор донети једнодушно одлуку у овој ствари. Прима Миладиновићев предлог. Високопреосвештени епископ Гаврило ЗмејаповиЛ. (Овај смо говор засебно саопштили у 24. брсју „С. Сиона"). Жихаило МедаковиЛ, одговори у личној примедби, да међу утоцима високопреосвећеног г. еплскопа на угарско минпстарство има више утока, а не само овај, о којем је говорио високопреосвештени госиодин. Владимир Тистић неће да се упушта у то, да ли наш највиши народно-црквени чиновник, а то је тајник. може бити именован, дочим се сви. остали народни чиновници бирају путем етечаја, јер држи да ће дужност овог сабора бити, да још у овом заседању ту ствар расветли. (Тако је.) Констатује само, да се из извештаја види, да је саборски одбор установио много нових места и да при том послу није имао пред очима саму потребу и сам рад, но да је саборски одбор нашао, да је овде згодно земљиште, на рачун туђ, на рачун народни,једног или другог свог миљеника и ро|ака да постави. Износи да је у неколико случајева прво постављен дотични чиновник и одређена му плата, а онда се тек место установило и стечај расписиван и разуме се дотични биран. Други пут се онет стечај расписивао и ма да је у стечају изриком споменуто, каква се квалифнкација од дотичног тражи, па поред свега тога, што су се јавили квалификовани људи, ипак добија то место човек, који ва то место апсолЈтно квалификације нема. Више пута се расписивао стечај са доста скромном платом, да би се шго мање компетената пријавило, добија, разуме се, то место напред означена личност и онда јој се на обичну молбу иосле кратког службовања подигне плата са неколико стотина форината. Неком се опет урачунавају све године проведене у државној служби, а на терет нашег мировинског фонда. Оснива се ново место за човека, који је већ две пензије уживао и сада

тај после неколико година службовања, хвала Богу и своме рођаку, ужива већ и трећу од нас, ма да је још доста млад човек. Примећује, да су сви главнији автономни чиновници уједно унравитељи, књиговође и управни чланови код једног новчаног приватног завода и онда разуме се, да мора народни рад трпити ушгрба. Саборски одбор имао је на уму готово свугде личности, а нигде саму ствар. Изузетак је правио само код укидања, односно ионуњавања места надзорника народно-црквених добара. Јер саборски одбор био је у овом елучају тога мишљења, да кад су наши манастири сви заједно чиста прихода показали 3 круне, да је то тако стручно газдинство у сваком манастиру, да је онда већ погребан постао надзорник. Из свега тога излази, да саборски одбор није поступио по оном: ни по бабу ни по стричевима, већ обратно, и по бабу и но стричевима и по свима рођацима. С тога се прикључује предиогу дра Ж. Миладиновића. Милап ЋосиЛ: Све одлуке издавао је саборски одбор пристрасно и није се устезао ни од незаконитости, кад је имаа у виду личности, — говори даље о руковању завешгаја Саве Текелије у Араду и о том, како се немилосрдно утерују веро-засонски приноси, а онамо праштају калуђерима 40 — 50 хиљада камата. Душан КнежевиЛ говори такође иротив саборског одбора, који се при донашању одлука равнао према личноетима, а није имао енергије према „горе" као према „доље". Пет. КраршиЛ: Лично му је неугодно, да нема онога, који се напада. Он види у ријечима д-ра I. Секулића више осуде саб. одбора него одбране. Сномиње, како нема спомена нигдје, да се ради на томе, да се и у горњокарловачко.ј епархији сазове епарх. скупштина. Али зато сабор. одбор прима са одобрењем извјештај административног епарх. одбора горњокарловачког. — Рескриит је одредио јасно број протопопијата, а данас имамо више протопопијата, него што треба. Петрињски је укинут, а костајнички, је требао доћи. Кад је умро костајнич^и требао је доћи прота петрињски у Костајницу, а не да се бира нов прота. Према томе имаћемо у епархијској скупштини људи, ^који по зваљу немају права на то чланство. Говори о умировљењу личког проте, који је из Метка, и који и јесте прота и није.