Српски сион

Бг. 26.

С тр . 429.

Маша Косовац после увода говори: Пре н его што би преигао на ствар, нека ми је допуштено приметити и овде, да нагаа школа заузима јединствен положај, па према томе је јединствена њена. организадија. Наша школа нема свога стручнога надзора, у епархијама има еиархијске и школске одборе, који су тако организовани. Он је обрана и путевођа наше школе и нашега културнога живота, душа тога одбора су били учитељи. С тога су мужеви из тога доба, као што беху Ђока Димитријевић, Шандор Трифунац, тражили, да у епархијској скупштини буде више учитеља, бар за сваки протопопијат један. — Тако се тада тамо и поступило. Ти су после били пионири те наше школске управе, али с тога су у нрвом реду њима намењени. Па шта је радио саборски одбор? Изабрате епархијске школске одборе је просто прогонио и на њихово место поставио старе без народног поверења. Учитеље, који нису ушли у одбор као такови, прогонио је, али догодило се ово. У темишварској енархији изабрати учитељи 1890. година, били су изабрати као световњаци и по појму саборскога одбора, требали сђ поново да уђу у епархијски одбор. С тога је саборски одбор њихов избор од 1890. год. 1898. уништио и ако га је 1890. год. одобрио. Дакле сахрањено њихово једно нраво је искрсло из гроба, инзултирао га и уништио. Има ли тога још где у образованом свегу? За цело да нема! Ја сам већ рекао, славни саборе, да су учитељи у епархијским школским одборима, били врста мртве страже. Али за то их је ипак саборски одбор прогонио из тога одбора. Но, како у темишварској епархији није било стара оцбора, то је овај нов и уништен одбор, остао Да ради и даље. Дакле једна земља, а два господара, један народ. па народ и раја. Каже се, да кућа не стоји на земљи, него на жени, јер где су жене и мајке на своме месту, тамо све напредује. Тако је и наш сабор подигао цросветне храмове за образовање нашега женскиња — наше више девојачке школе 11 дао им помоћ. Саборски одбор је ту помоћ укинуо, и тим не само да је подрезао жиле иашој просвети, него је утицао у туђ делокруг. Осим тога ваља ми бацити опћи поглед на Р а Д саборског одбора. Ево, шта је у ствари. ^аборски одбор је својим радом ишао на то, Да уведе централизацију, а то значи, потпуно

уништити нашу автономију. Тим је, држим све речено, па пођимо даље, те да закључимо. Мисли, да се јасно види, да је саборски одбор утицао у туђ делокруг, да је у раду био недоследан и да је у раду био нехатан. Васа МуачевиЛ врло жали, што С. Одбору не може певати славоноје, него тугованке. Сам С. Одбор је крив јер није био на висини, на којој је требао да буде. Али једно му признаје, а то је: да је према мађарској влади био момак, кадгод је ова хтела да нанесе нову повреду нашоЈ автономији и да натури нову октројку. Колико му је угодно то држање С. Одбора, толико нам његово држање према потчињеним властима, према којима С. Одбор није увек имао у виду право, него личност. Кад су ниже власти чиниле повреде, па се против тих повреда поднашале С. Одбору тужбе, овај није хтео ништа да ради, већ је слегао раменима. Наводи као пример самовоље С. Одбора његово држање ирема жалби Осечке срп. цркв. онштине против самовољног поступка архидијецезалног еп. адм. одбора. И сам 0 Одбор признаје, да је према калуђерству немоћан. Кад он није могао да врша своју дужаост, јер се његовом изасланству испречио један настојатељ манастира с пушком, онда је то врло жалосна сведоџба по С. Одбор. С. Одбор није се бринуо за умножење прихода од народних добара. А за то има у уредби једна установа, но С. Одбор није ју узео у обзир не попунивши место надзорника народно-црквених добара. Тај надзорник био би контрола над газдовањем са манастиршш добрима, он, би та добра унапрећпвао и не би допуштао отуђивање добра без саизволе сабора, нити аргатовање по народним добрима. Да је установа надзорника нар. цркв. добара остварена, имала би данас не парлог, него добро уређено имање народно. Но С. Одбор попуњавао је разна писарска места, а овако важно место оставио је празно. Због тога, што С. Одбор није умео да према манастирским управама очува своје досгојанство, само за то су те управе склапале мимо Саборског Одбора онакове уговоре, какав беше и уговор о продаји каје. Та каја продата је за 100.000 фор., а данас у рукама туђина вреди 9 милијона. Саборски Одбор дакле није био прави чувар народних добара. Истиче, како је С. Одбор хтео да касира принос вишим девојачким школама нашим,