Српски сион

О тр . 448-

„СРПСКИ СИОН."

8р 27.

се ирилЛке на боље не промијене, те се потреба ових епархија не узмогне подмиривати из карловачке богословије. Доказује бројевима, да карловачка богословија досад ни приближно није могла нодмирити ову нотребу, и ако су се синови ових епархија без иотнуне претходне спреме примали у њу. Доказује даље, зашто ни задарска богословија не може озбиљно доћи у обзир у питању санирања ове потребе. За богословски завод, како га се у представци замишља, а који би, што нарочито наглашује, привремен бпо, најзгодније би мјесто било Пакрац, у коме постоји зграда богосл. фонда, гдје би се завод могао см естити, а ту је и богослов. фонд, који је крајем 1900. год. износио 51 651 К 88 фил. А учитељска школа са својим професорским снагама и интернатом могла би бити од користи при уређивању и раду богословског завода. Нема сумње, да би за све свештенике требало тражити једнаку спрему, али у овом изнимном стању нужда тражи, да се отступи привремено од овог сасвим онравданог захтјева, до бољих прилика. Наглашује велики значај свештеничког рада у епархији пакрачкој, не само ио цркву него и по народ, по вјеру и нацијоналност његову и препоручуЈући топлим ријечима бригу за свештенство, предлаже у име петицијоналног одбора: да се иредсшавка ова усшуии саборском одбору, да Је ироучи и сабору сходан ираЈедлог донесе. М. СолариЛ говори о значају свештеника за Орпство и Православље. По селима, шире се у Сријему, Бачкој и Банату назарени, а у горњо-карловачкој и иакрачкој дијецези пријети унија. Кад се узме у обзир статистика свештенстга, онда нам се и бојати наших непријатеља. Већ од 1868. г. опажало се како је криво учињено једном дијелу свештенства законом о дотацији свештенства. Ен. конзисторија гледада је, да избјегне оскудицу у свештенству, али јој ни један начин није донио користи. Мисли, да није згодно ни ово средство, установљење богословије за санирање недостатка свештенства, јер је то зграда подигнута на пијеску. Мисли, да није од користи нримати ни тамо свешгенство са мање важном квалификацијом, као н. ир. без матуре. Он предлаже нешто друго и боље за санирање тога недостатка. Овештеници су сви равноправни у цијелој митронолији и за то не може, да ра-

зумије законодавца, који је дао такав закон, који је друкчији ирема њима био, а друкчпји према онима у Оријему, Бачко.ј и Банату. Ириједлог је та.ј, што би свака нарохија плаћала исто онолико колико и сада, а нриход од сесија ишао би у митрополијски фонд, одакле би се нлаћали свештеници. Почетна плата била би 800 фор. а нарасла би на 2000 фор. Тек нова генерација спадала би под ту нову уредбу. ( Ј. Гаврилови^: То је питање у опће о дотацији.) Ја мислим, да спада на страр. Ставља против-пријецлог приједлогу петицијоног одбора. Он предлаже оно, што је горе рекао, и предлаже одбор, који ће донијети приједлог о томе. Св ПрибиЛевиЛ'. Он ке изнијети шишљење чланова епарх. скупштине пакрачке, који су били иротив приједлога, који је иста донијела. Нико не би смио нристати, да свештеннк има мању квалификацију, пошто потреба захтијева велико образовање. Познато је, да у Крижевцима има епископ унијатски, одакле се шири пропаганда и живот је неким нашим онћинама угрожен. Свештеници пронаганде су образовани, те према томе морамо и ми у борбу иуштати само спремне људе. Он као учитељ протестује против тога, да свршени ученици учит. школе иду у богословију, као што је замнслила епарх. скупштина; јер би најбољи ђаци ишли у богословију, а тиме би школа претрпила велики уштрб. Овим начином створиле би се двије класе свештенства и настала би борба између богослова из карловачке и пакрачке богоеловије. Говори иротив интернатског заспитања за свеиггенство, те према томе могу се богослови шиљати у Задар и ако не могу тамо да уђу у интернат. Др. Мушицки је против Соларићевог нредлога, јер би тај предлог ограничио рад онога одбора, коме је дат на нроучавање иредлог свештенства горњо-карловачке диј,ецезе у ногледу изједначења дотације свештенства те дијецезе са дотацијом свештенства других дијецеза. Том одбору треба оставити одрешене руке, да у свој онширности тај нредлог изради. Можда ће приликом расправе бити и за тај предлог, али за сада није, док исти одбор ту ствар не реши. Шго се пак представке еиарх. скупштине пакрачке тиче, иста налази узрок оскудици У свештенству у материјалним нриликама. Ово