Српски сион

Б р . 27.

. СР110КН омон.

»Јтр. 449

није лек. Болест материјална, а лек — културан. Овде је питање о децентрализацији богословије. а ово је иитање од општег значаја, које треба свестрано испитати, да ли је целисходно свештенство у два правца васпитавати. У образложењу представке нема хармоније: с једне стране говори о узвишености свештенства, а с друге стране, да му се смањи спрема и о материјалној награди! Није узрок оскудици у свештенству само награда. Факт је, да се та оскудица осећа и у Бачкој и Банату и баш тај факт обеснажава разлог, да су материјалне прилике узрок тој оскудици. Све наше несређене автономне прилике су узрок томе. Та оскудица је општа појава у митрополији, а у пакрачкој дијецези у већем обиму. Када представка сматра, да је узрок материјалне црироде, онда материју треба материјом лечити. Ако се нечем тражи лека у науци, онда је тај лек јачи, што је неко већма наоружан науком. Ову петицију треба дати оном одбору за изједначеље дотације свештенства у горњокарловачкој дијецези. М. СолариЛ вели, да кад би се уредила плаћа свештенства, да би онда заиста и више свештеника било. П. МандровиЛ, Нема ништа против приједлога М. Соларића, тим мање, што ће и сам реферисати о предсгавци епарх. скупштине иакрачке, о коначном уређењу дотације свештеничке. Овај приједлог Соларићев требаће довести у везу тек са том другом представком. Против неких примједаба Св. Прибићевића нема ништа, али онај његов, иначе оправдани, захтјев о једнакој квалификацији не може се у овом случају истицати. Нужда је по сриједи, пред којом и гдјекоји оправдан захтјев треба да умукне. У осгалом овај захтјев Прибићевићев не слаже се с приједлогом његовим, да се шаљу питомци у задарску богословију, јер и тамо су се слави с неиотпуном претходном спремом, а знатне помоћи нити је било нити би могло бити отуда. Одговарајући д-ру Мушицком, вели да није противан, да се ова представка упути назначеном одбору, мјесто саборског одбора. Потпредседник Др. Ђ. Красојеви~& пита, да ли се прима предлог Др. Мушицког и предлог Соларићев ? Др. М. Шушицки изјављује, да његов предлог није конгруентан с иредлогом Сола-

рићевим, него је самосталан према оба друга нредлога. Гласањем се усваја предлог Мушицкога. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ. На реду је нредставка епархијске скуиштнне бачке. П. МандровиИ реферише о представци енарх. Скупштине пакрачке ради изједначења дотације свештеничке и комулирања свију извора дотације у један митрополијски фонд, као и уврштавања у класе свештенства, а не парохија. Питање је врло важно и једно од најтежих у нашем народно-црквеном животу. Разлоге, који су руководили епарх. скупштину да поднесе ову преставку навео је у пређашњој реферади. Навиди разлоге за овако уређење свештеничке дотације. које он сматра за правично. Ако је свака иарохија дио опште наше срп. прав. цркве, онда би требали да будемо солидарни и да свештенике плаћамо из митрополијског фонда, у који би се уносили приходи од свију сесија и приходи осталих извора садашње дотације. Предлаже у хше цетац. одбора, да се и ова представка упути оном одбору, којем је уиућена и нрва представка. Прима се. П. МандровиИ реферише о представци епархијске скупштине пакрачке ради оснивања мировинског фонда. Свештенство се у глучају неспособности за парох. службу обезбЈеђује или тиме, што се оставља у уживању половине плате и прихода или припомоћу од 800 К из јерархијског фонда. Први случај је врло незгодан, особито ако се узме у обзир свешт. плата у горњокарловачкој и пакрачкој дијецези. А што се тиче другог начина обезбјеђења свештеничког у данима немоћи и старости, тај је недовољан. Потребан је мировински фонд. Тај фонд основало би свештенство уз помоћ народа. Епарх. скупштина пакрачка мисли, да би сваки свештеник требао да уложи од максимума мировине 25 %, а то је од прилике 600 К, као основни улог, и годишњи прилог у извјесном проценту. Црквене опћине би дале основни улог од 200 до 300 К, и годишње 1 % од берива, које свештеник добива. Минимум пензије био би 1200 К, а максимум 2400 К. Сваки свештеник би, ма гдје он у митрополији служио, добио пензију према навршеном броју година свешт. службе. И ово је питање о мировинском фонду од велике важности, стога предлаже, да се и ова представка упути и-