Српски сион

В р . 29.

„СРПСКИ

СЖОН.

слите се добро пре гласања за предлежећи предлог одбора 15 рице. Да су компетенцију Саборског Одбора према органима епархијске организације, међу којима је и епархијска скупштина, и сабори после 1870 и 1874, године признавали и узакоњавали, позивам се на епархијску уредбу, непотврђену али донесену на сабору 1879. г. 3 § те уредбе гласио је: „Епархија уређује и уиравља своје послове преко својих органа у границама уредаба српског народноцрквеног сабора и законитих наредаба највиших сриских народно-црквепих власти." А 4 § одмах је додао: „ Еиархијски органи су еиархијска скуишшина и епархијске власти." И ако ова уредба није получила санкцију, ви ћете, господо, ипак хтети уважити, да је то реч једног нашег сабора. Осим свега, и ова реч оправдава становиште које сам заузео према предлогу одбора 15-рице. И после свега тога предлажем, да се предлсг одборски скине с дневнога реда. Др. Бранко ИлиЛ хоће да докаже, да прота Јеремић нема право, кад се позива на §. 22. Саборског Устројства, јер да се контролна власт Саборског Одбора, о којој је у том §-у реч, не протеже на епархијске скупштине. По том §-у Саборски Одбор контролише органе који су уредбама установљени, а епархијске скупштине нису органи него заступства. Вели, да прота Јеремић није дистпнгирао то. А ћепе ћепе <1осе1;. Сабор је репрезентативно тело автономије, епархијска скупштпна је исто у епархији, црквена скупштина у општини. Орган сабора је Саборски Одбор, епарх. скупштине је орган административни одбор, а црквене скупштине црквени одбор. Према томе је Саборски Одбор извршна и контролна власт над административним одбором, а овај над црквеним. Потпомаже предлог одбора 15 рице. Прота Јован Јере.мић. После овога и оваквога разлагања г. Дра Бранка Илића имао бих много пгго шта да кажем, но држим да ће бити доста и нешто. Г. Др. Илић мене упућује на добру дистинкцију, а ја бих рекао, да он посве погрешно дистингира. Он цориче извршну и контролну власт Саборског Одбора према епархијским скупштинама, јер ове, по његовом дистингирању, нису органи о којима

говори 22. §. Саборског Устројства. Он у епархијским скупштинама види само епархијска застуисшва , а не може да у њима види и органе автономије, који су нашпм автономним уредбама установљенн, а над којима, свима без разлике, Саборсчи Одбор врши своју и контролну власт. Тако г. Др. Илић. А Сабором донесено Саборско Устројство г. 1870., назива и сам сабор органом, јер је и сабор је орган авшономије. (Гласови: То Устројство није потврђено.) То не поништава ону његову доказну снагу, која постоји у самој чињеници, да је и сабором донесено Устројство сматрало и назвало и сам сабор органом, што и јесте, поред свега тога, што је сабор и представништво и заступство. И сад бих држим, али с пуним правом, ја могао рећи г. Дру Илићу: (Јш ћепе {ШшцхН; 1>епе с1осе<;. Место тога прочитаћу чл. I. Устројства од г. 1870. који казује: „Сриски народни сабор је орган 11 . ... А какав је орган, то се види из даљег текста тога члана. Ето, каква је дистинкција г. Дра Илића, таква је његова теорија о органима и заступствима. Толико сам само пмао да кажем г. Дру Илићу, јуристи Дру Бранку Илићу. Др. Мгта Мугиицки пориче, да је предлог одбора 15-рице дегредовање Саборског Одбора на апелаторски форум. То је, по његову мишљењу, становиште баш г. Јеремића. Нико не спори да се против одлука епархијских органа не може апелирати на Саборски Одбор, али је за своје деловање епархијка скупштина одговорна само сабору. Прима се цредлог одбора 15-рице, већином гласова. (За предлог су гласали и члановп самосталне странке).

Поднесци нар. цркв. сабору. (Свршетак) 55.) Саб. Одбор подноси извештај о своме раду од 1897.-1902. 56.) Саб. Одбор подноси прорачунску основу за 1900. г. 57.) Саб. Одбор подноси на Финалисање рачуне срн. нар.-цркв. Фопдова од 1886. г. 58.) Саб. Одбор подноси молбу новосадских проФесора ради повишења плаће. 59.) Саб. Одбор иодноси одлуку у предмету одређења мировине покој. иисара фондовског М. Маширевића.