Српски сион

С тр . 488

вр . 29

У спољашшем одношају пак сталном .је одбору навластито право и дужност, да у одсуству сабора, са патријархом и митроиолитом српским заједно црквено-народну самосталност и самоуправу пред државом и другим верозаконима представља заступа и заштићава". Овај нацрт Милетићев није постао законом. Но ја сам га и предочио само стога, да подсетим славни сабор на схватање и признавање компетенције и значаја Саборског Одбора из онога доба. А као што сведочи овај нацрт, тадање автономно схватање хтело је у Саборском Одбору да постави чисту извршну и контролну власт, без икакве примесе инстанцчоне власти. Било је томе дубокога разлога, баш према државној власти. То исто је хтео и сабор 1870; у донесеном по њему Устројству Српског Народног Сабора. Ч г. XXVI тога устројства гласио је, да: „Сабор бира из своје средине одбор, који ће пазити, да се саборске одлуке како ваља извршују; надгледати и контролисати органе, које сабор за послове у чл. I. означене постави"... Дакле, и по томе, сабором донесеном устројству, Саборски Одбор је имао бити чисто извршпа и коншролна власш. Али овакав Саборски Одбор није био по вољи мађарским државницима, угарској влади. Такав Саборски Одбор је „ задавао бригу" тадањем угарском министру Пауиеру. И — то Саборско Устројство није добило санкцију. У Саборском Устројству од г. 1874., задржана је Саборском Одбору компетенција извршне и конгролне власти, али да она не „задаје бриге" угарској влади, унесен је у Саборско Устројс^во и 29 §. којом је Саборски Одбор, поред његове извршне и контролне власти, ма и привремено, постао у.једно и апелативан форум, инстанциона власт. Дакле, четири године се сабори наши и наши нрртходници борише за извршну и контролну власт Саборског Одбора; борише с уснехом, јер је призната и узакоњена у постојећем Саборском Устројству. А данас? Сгојимо пред предлогом одбора 15-рице, који ту извршну и контролну власт нашега Саборског Одбора перхоресцира и хоће да га дегредује до апелативног форума. Шго је некад задавало бригу угзрском министру, то задаје после 30 година бригу вама, господо, народни заступници, који потпомажете предлог

одбора 15-рице. Што је некада Саборском Одбору оспоравао и одрицао угарски министар, то му нооле 80 година автономне наше борбе хоће да одузме наш сабор! Шта је ово, господо? Јесмо ли се деавтономисали, јесмо ли се дегенерисали, ил' смо се тако разишли, да се већ ни у оваким крупним, нај јаснијим и најзначајнијим по интерес наше автономије питањима не можемо да разумемо и сложимо? Не истичем ја извршну и контролну власт Саборског Одбора из ^поредних каквих побуда, из каквога год анимозитета, него ради онштега нашег автономнога интереса. Изволите се, господо и браћо, добро промислити. Не ради се овде само о Саборском Одбору за последњих 12 година, он више и не постоји. Него се овде тангира компетенција Саборског Одбора у опште, иа и оног Саборског Одбора, који је изабран из овога сабора. Ради се о компетенцији, о праву и значају и свију будућих Саборских Одбора. У Саборском Одбору гледим ја, у одсуству сабора, иредставника, заступника, одбрану и живи паладијум наше автономије. Ма ко био у Саборском Одбору, овоме прииада компетенција, коју му даје 22 § Саборског Устројства. Ја без ове компетенције не могу ни да замислим Саборски Одбор. Без таквог Саборског Одбора не могу да замислим ни саму автономију. Без таквог Саборског Одбора ко ће бити извршилац автономних закона и уредаба? Зар сам сабор? И то сабор, чији састанак не зависи од закона и права него од воље угарског министра. Зар сабор, који се може данас распустити, а 10 година не састати. И такав сабор, којега 10 година може да не буде, зар, да буде контрола у автономној нам управи ? Коме би епархијске скупштине за то време биле одговорне? Атономни грех, да не кажем оштрију реч, био би од свакога, који би дрзнуо и у сумњу доводити, а камоли поништавати извршну и контролну компетенцију Саборског Одбора над свима органима у автономији. Автономни грех и несхватање свога значаја и дужности било би од свакога Саборскога Одбора, који би се дао, ма чиме и ма од кога, збунити и ослабити у вршењу свога права, баш у оквиру узакоњене му извршне и контролне власти. Попуштање у томе правцу, ма коме, било би кобно за нашу автономију. И зато вас молим, господо, предоми-