Српски сион

Вруј 29.

„СРПСКИ сион

Ст*. 487.

одговорном сабору само црквену школску управу епархијску. Но питам ја, зар и ова одговорност сабору искључује одговорност епархијске управе и Оаборском Одбору? Не. 0 одговорности епархијске скупштине — у уредби нема ни спомена. ЈГогичном интерпретацијом, која је г.г. предговорницима толико мила, а која се у конкретном случају, баш овом, мора употребити, установићемо, славни саборе, да епархијске скупштине, као епархијско застуиство, не подлеже одговорности сабору. Изволите тој логичној интерпретацији подврћи I. П. и XIX. у свези са Х1ј чланом еиархијске уредбе и биће вам јасно, да на основу те уредбе не може бити ни говора о одговорности енархијских скупштина сабору, под какву би ју је одбор 15-рице хтео да стави, а иснод које би да је ослободи према Саборском Одбору. Епархијске скунштине нису и не могу бити неодговорне. И оне стоје под директиом одговорношћу Саборском Одбору. Ако та одговорност није изречена у епархијској уредби, постоји она у 22 § слово б. Саборског Устројства, по којем Саборски Одбор контролише свв органе , који су автономним уредбама установљени, а међу тима органима јесу и епархијске скупштине, као и епархијски одсеци, осим судске компетенције Конзисторпја. Ео пориче ту њихову одговорност према Саборском Одбору, тај пориче егзистенцију 22 §-а Саборског Устројства, пориче извршну и контролну власт Саборског Одбора. То порицање видим ја и у говору г. известиоца, видим ја и у предлогу одбора 15-рице. А на тај моменат ја полажем особиту и главну пажњу и важност, тим више, што сам се и приликом ове дебате, као и из других изјава које су пале у овом славном сабору од стране већине, уверио, да се Саборски Одбор, било хотимице или из неразумевања ствари, дегредује на чисто апелативан форум. Само због таквога погрешнога схватања надлежности и делокруга Сабореког Одбора, и могло је доћи до тога, да су се утоци подносили угарском министру и против оних решења Саборског Одбора, која је он доносио не на основу 29 §-а Саборског Устројства у другој односно трећој инстанцији, него, на жалост, и против оних решења, која је он изрицао на основу 22 §-а слово б., као највиша автономна извршна и контролна власт, а против којих решења Саборско Устројство не дозво-

љава утоке — ни на кога. Славни саборе! Госнода јуристе боље ће знати од мене лајика, шта је то највиша извршна и контролна власт. Боље од мене лајика знаће: какви су све моменти њене функције. Знаће,' да извршној и контролној власти припада право наредбе, у свима њеним облицима, дакле и нраво интерпретације, коерцитиве, превентиве и репресиве итд. А кад смо с тиме на чисто, онда се ја не могу довољно начудити, да та иста господа поричу одговорност епархијских скупштина Саборском Одбору, као нашој автономној извршној и контролној власти. Још мање се могу ишчудити, управо се снебивам од чуда, кад предлог одбора 15-рице хоће да наведе сабор, да и он, као највиши фактор V автономији, као чувар, бранич и старалац око одржања автономије, дегредује Саборски Одбор на улогу једне инстанције. Славни саборе! Веома је озбиљна ова ствар. Допустите ми, господо, да се вратим мало у прошлост. При руци ми је из г. 1871. нацрт „Основног Народно-Црквеног Закона," који је по устројству сабора од г. 1870 изр-адио човек, којем не ћете бага ви спорити оданост автономији. То је дело човека, који је у градњи автономије вршио највећи део носла, био ако не отац, али највећи борац њен, — то је нацрт Дра Светозара Милетића. Какву кочпетенцију, какву је власт Др. Св. Милетић давао у томе нацрту свога закона Саборском Одбору? Изволите саслушати. (Чита.) „Стални је одбор — а то је Саборски Одбор — поглавито главна коншрола средишних административних и школских органа у одсуству сабора... Правом контроле има овај одбор власт, да не само да може од средишних органа нериодичне а по нотреби и особене међувремене извештаје о течају послова или о стању појединих ствагш изискивати и прегледом записника, књига, актаи каса, о правилном вршењу дужности осведочавати се, него и да може обуставиши чоједине закључке и иосшупке средишних оргаиа за економску и фондовску управу, који би у наточ саборским установама или еа очевидну штету народну били, и ако сшвар одлагања не трии Другу наредбу на своју одговорносш учиниши; тога ради одбор ће властан бити да за важнији посао административно економске управе изашље члапове своје ради ирисусшва и надзора...