Српски сион

О тр . 512

,,орпаки сион."

вр. 31

Вора свиће нашој автоеомији, па би требало да сине и у нашим Финансијама. Но главни наш просветни извор јесте клирикални фонд из кога се издржавају наши просветни заводи. Тај има . . 4,992.780 - 15 кр. до краја 1901. донео је ... 255.569'95 „ потрошено 237.338'91 „ чисто 18.231*08 „ Па поред свега тога не издаје се иомоћ нашим школама, свота од 14.00000 „ но се гоне да траже помоћи од владе. Али, славни саборе, да је овај новац издат по 6%', то би дошло још 70.329-06 „ која би свота стојала нашој иросвети на расположсњу, то би за десет година била свота око . . 700.000-00 „ па куд би се с тим отишло? О овоме треба добро промислити, јер она је уираво на своме месту, која ствара нове изворе, а не диже нов намет на вилајет. Но, славни саборе, да разгледамо и наша добра. По овоме предлогу носе та 688.160'20 „ а троше 671.320'65 „ чисто остаје 16.839 56 „ те да је ишао новац куд треба, то би за десет година било 168.000-00 „ а овамо је за 30 година ушло . 120.000-00 „ а где је друго? Но онда и ово: У години 1886. имао сам у рукама једну понуду, којом је манастиру Бездину нуђено 120.000-00 „ а поњихову рачуну треба им за живот41.617'71 „ те би остало годишње још . . 78.382-29 „ а то је значајна свота за просвету. Но кад би тако у саразмеру било и са другим манастирским имањем то би остајало на просвету око 400.000-00 „ и то је импозантна свота. Имам још приметити, да не могу усвојити предлог г. Думче, да се с монасима нагодимо. Ако имамо нрава на те ириходе, то тражимо све, а ако немамо права на то, не тражимо ништа. Усвајам предлог извештача дра РадивојевићаВачића. М. Клицин. Саборски одбор, који је по устројству саборском морао поднети предлог сабору о прорачуну и поднео је заиста, али је тај прорачун врло површан. Саборски одбор својим нредрачуном дао намје само циФре, које немају позитивне вредности. 0 српској манастирској штамнарији нигде се не говори, а то

морамо споменути, ма и у рачунима манастирским, којих је она својина. То говори о новршности рада саборског одбора. Из билансе од 1901. год. види се — у Фонду клирикалном, неирикосновеном, а и у школском Фонду, мањи приход, а то је зато, што у њима има мање хипотекарних зајмова, а више државних папира. Говори о нреустројству манинулације са манастирским добром. Предлог Ев. Думче нема иозитивне вредности, јер по њему треба од њих само нешто да захтева. Да се добије пак више прихода са тога имања треба створити начин, но којем би се у ту сврху морало радити. Манастири дају по прорачуну 16.000 К прихода, од чега сами Гргетег даје 50?*>, док остали манастири дају по 1—^%. У прорачуну наводи се и велика свота за исплаћивање манастирскпх дугова, а од куда и колики је тај дуг то нико не зна. Противан је предлозима Ев. Думче, о којима може бити речи у специјалној дебати, већ треба усвојити предлог нрорачунског одбора, а специјалној дебати не треба да се приступа, док не буде прорачун отштампан. Сш. Карамата прихваћа по прорачунском одбору предложени ирорачун за подлогу снецијалне дебате. При специјалној дебата изнијеће неке своје приједлоге и изм.јене. Моли сабор за објашњење, ца ли се овај прорачун има сматрати само за. год. 1902. или и за гој . 1903. —1804. с обзиром на саборско устројство, које наређује, да се сабор редовно састаје сваке треће године. Према томе била би дужност сабору, да прорачун састави, односно да овај важи за три године, 1902.—4. Ово је важно ради снецијалне дебате. Референт је сиоменуо и објаснио измјене, које је прорачукски одбор учинио у прорачуну поднесеном од досадашњег Оаборског Одбора. Говорник тражи објашњење, како се то мисли доставити свима посланицима,односно чридружује се приједлогу М. Клицина, да би сви посланици могли имати нодатке у руци за учествовање у специјалној дебати. Изјављује, да се слаже са мишљењем Ев. Думче о уђотреби вишка од прихода нар. пркв. фондова и заклада, бар у толико, да се један дио тога вишка стави на цркв. и школ. потребе, као и за осигурање и припомоћ свештенетву у горњокарловачкој и пакрачкој дијецези. Што се тиче прорачуна манастирских, жали што