Српски сион

Б р . 31.

„ОРИСКЖ СИОН."

О тр . 513.

досадашњи Саб. Одбори нијесу изнијели и иопис имања манастирског, као што су изнијели биланс сваког иојединог фонда и закладе. Да смо ово ииали прн руци могло би се и у погледу тог прорачуна и јасније суд изрећи. Овако је то немогуће. Понавља, да прима иредложени прорачун за подлогу специјалне дебате. Др. Ж. МиладиновиЛ говори, да онај прорачун, |који је ноднео саборски одбор не одговара довољно својој сврси. Повишење прихода може се иостићи на два начина, и то елоцирањем новца нар. Фондова, а на начин амортизације, и повећавањем манастирских ирихода, који не доносе ни оно мало, што се у прорачуну од њих тражи. Поред несавесне унраве манастира нати и клирикални и манастирски фонд , у које фондове треба манастири приход свој да уносе. Говори о штедњи, која се највише треба да огледа у администрацији, па зато је прорачунски одбор касирао неке ставке у иоднесеном му од саборског одбора прорачуну. Што се тиче манастирске управе каже се, да неки манастири имају своје улоге као у Централном кредитном заводу, и гато уложених тих 440,000 К, нису ушли у народне Фондове, крива је несавесна управа манастира. Изгледа муДда манастири по својој вољи иза леђа саборског одбора улажу свој новац и рукују с њим. Тих 440.000 К, доказ су, да манастири имају више прихода, него што они веле да пмају. Само би строга контрола томе могла стати на пут. Неки пак настојатељи тај новац улажу чак нод својим именом, а узрок тога свакако мора бити недостатак у приходу за народно нросветне ствари. Говори о српској манастирској штампарији, о којој се не нолаже никоме рачуна. Требало би поднети рачуне њене, да се види, да ли је од хасне или од штете. У овој ствари поднеће предлог. Што се тиче куповања државних папира тврди, да се исти не би могли куповати без знања овога сабора. Будући саборски одбор треба да настоји, да тога куповања државних папира не буде; јер се тиме долази до снижења прихода. Примећује, да се каматњак сваки час У нашим Фондовима мења, а то може само стојати на путу растењу нрихода. Кад се па.триЈарху и будимском епископу може дати новац По 4%, зашто да народ нлаћа 7% за узајамљени новац. Повишење прихода може настати и улаг ан>ем новца у ствари, које ће донети више

прихода. Прорачун предложен од прорачунског одбора прима. Известилац Др. Ј. РадивОЈвви/п БачиЛ моли, да се закључи генерална дебата и иређе на специјалну дебату, а ирддиог нрорачунскнг одбора да се штампа. Потнредседник Др. Ђ КрасојевиЛ- Да ли сабор прима прорачунски иредлог са иредлогом црорачунског одбора за иодлогу сцецијалне дебате и да се овај штампа? Прима се. Др. Ж. Жиладии.овиК нодносп извешга.ј одбора за дневни ред о иодаесцима, које је ставио на дневни ред, а међу којима је најваше молби за огнис верозаконсчог цриноса и саборских трошкова. Мита Клицин иредлаже, да се ове молбе све заједно реше. Прима се. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ затвара седницу у 2 сахата носле иодне и заказу.је другу за сутра. у 9 сахати. XX. Оедница 26. јуна (9. јула) 1902. ПРЕ ЛОДНЕ. Председава потнредседник Др. Ђор^е КрасојевиЛ. Бележе: М. ЂорЏвиЛ и Ј. ВоркаииЛ. Од високопреосвештених енискоиа присутни су: Гаврило ЗмејановиЛ, Лукијан БогдановиЛ и Митрофан ШевиЛ. Бележник Јован БоркаииЛ чита записник прошле седнице. Стеван МоловиЛ иримећује на записник, да је одговор Његове Светости на интерпелацију Дра Ж. Миладиновића узет па знање већином гласова, дочим у записнику стоји само, да је „узет на знање". Г Б Павковић, П. Мандровић, Др. Л. Се кулић, Св. Прибићевић, М. Георгијевић, М. Љубојевић, Др. Ж. Миладиновић, Др. М. Мушицки и Др. А. Рокнић цодносе разне молбе и представке, које се упућују петиционом одбору. Ст. Калембер моли допуст на два дана. Дозвољава се. Архимандрит Др. Георгије ЛетиЛ подноси прешан иредлог ради предупређења оскудице у свештенству епархије Горњокарловачке, Пакрачке и Будимске. Мотивира тај предлог овако: Славни саборе! Једна од најважнијих дужности главе нашега