Српски сион

Б рој 31 ,СРПСКИ С80Е®

постоји прешан предлог, о коме је расправљано у одбору за предлоге, и ствар је тако рећи већ готова, само да се још утврди коначна стилизација тога предлога, то је његово мишљење, да се ова ствар за сада остави овака, какова је, док сабор не донесе своју одлуку о томе предлогу. Прима се предлог др. М. Михајловића. Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ наставља свој реферат, те код зајма „Резиденц-фонда" онажа, да је и ту дат зајам по А%, а ноглавито, да је клирикални фонд застуиљен огромном свотом од 159.000 К. Исто се види и код „Зајма за намештај у патријаршеској резиденцији", где је издат зајам натријарху по амортизационом плану по 4 % , и то са 20 година да се исплати, а међутим патријарх би тек могао плаћати редовну камату. Исто и код „зајма за подмирење намета око задолмљивање архиеписконског ритског земљишта у ковиљској ади". Код закупнине да остане исто, као што је у прорачуну. Др. Славко МилетиЗ предлаже да се код ставке закупнина пустаре Сириг установи тачна свота прихода арема новој закупнини, која је постигнута ове године а вредиће од 1. нов. о. г. Прима се. Др. Л. СекулиЛ тврди, да је тај извештај већ подастрт овоме сабору, и да се црорачунски одбор имао само послужити њиме. Мита Клицин код ставке црирези, верозаконског приноса, предлаже: Да се са 1. јануаром 1903. обуставља прикупљање верозаконског ириреса а она свота, која је потребна, да се у смислу §. 27. тачке 3, епископска дотација. комасвра у место из верозаконског приноса подмири из других прихода неприкосновеног фонда. Др. Ј. 1'адивојевиИ ВачиИ предлаже даље, да станка: „Делимак приватних завода", остане онакова, какова је у прорачуну. — Прима се. — Код ставке: „Приреза" предлаже, да верозаконски принос остане као што .је у предлогу. Мита Клицин предложио је, да прорачунски одбор поднесе предлог, како би се укинуо овај верозаконски принос. Тај предлог је дошао одбору за предлоге у руке, и он баш има да реферира о исгоме, Мисли, да је сад баш згодно, да то учини. Због епископске дотације, било је у нашем народу много борбе. У ту борбу се умешала и државна власт, па

С тр . 519.

је то питање решила Даклараторијом Овако је остало све док Рескрипт §. 27. није одредио дотацију епископа, па место конвенције и сидоксије, увео верозаконски принос. Ово је овака учињено било с тога, јер епископска добра у оно доба, нису могла да пружају епископима ополику награду, колика је одговарала њиховом достојанству. — Данас је то прикупљање постало излишно. У осталом све се цркве старају, да скину тај терет с народа. Наш народ је и онако преоптерећен. У поједин0м оиштинама иаа да плаћа црквено-школског приреза и преко 50 % од изравне пореза. Наш је позив да народу што више помогнемо, па да скинемо с његових плећа излишан терет, и кад би се укинуло ово плаћање верозаконског приреза у округлој своти од 55.000 К и онда би сувишак у неприкосновеном фонду износио преко 60.000 К. С тога предлаже: Да се прикупљање верозаконског приноса почетком 1903. године имаде обуставити, те да више у прорачун не долази. ЈЕвген Думча не слаже се се с тим нредлогом, И он је за то да се олакша народу, али верозаконски принос се не може укинути. Тај је принос врло мален терет. Држи да сабор и не може, бар за сада, укинути тај принос, док Рескрипт постоји. Мих. МедаковиЛ. Противан је предлогу М. Клицина не само са оних разлога, које је навео Е- Думча, наиме, што се исти противи §. 27. кр. рескрипта од 1868. В. тачка в., у ком етоји, да се има купити принос вјерозаконски у неприкосновени фонд, већ и са других разлога. Говорник тврди, да не стоји, да неприкосновени фонд постоји само за дотацију енискона; фонд тај служи и за то, да се из њега исплаћује свештенству горњокарловачком недостатак парохијске дотације у износу од 14.000 К. Он на даље има подмиривати потребе епархијских власти, митронолитско-црквеног савјета, епископских резиденција. Из истог се фонда издају нотпоре за поправак катедралних цркава у нојединим дијецезама. Тако се зна, да је сент-андрејска црква добила 10.000 К, накрачка 10.000 К, а плашчанска 20.000 К. Спомиње, како је Е. Думча нагласио то, да се издаје малена плата конз. биљежнику; та се нлата мора подигнути, а то све иде из неприкосновеног фонда. Осим тога, напомиње, да му је нознато, да је на