Српски сион

Отр 518.

„сриеки сион"

Б р . 31.

од год. 1879. донесене уредбе потврђене, но су враћене тек 1890. год. без икакве мотивације. Исто је то учињено и са двије уредбе од год. 1892. Онако како се разлаже, радили су сви наши сабори, од кад смо прешли овамо; тако треба да радимо и ми. То је историјски, и ако жалоснп правац нашег досадашњег рада. Хоће одријешене руке одбору за граваминалну представку. Др. Сл. МилешчК прима предлог М. Медаковића с допуном, да се нагласи, да су томе одбору одрешене руке. Известилац Др. Вл. МамојловиЛ прима такођер предлог М Медаковића. Усваја се нредлог одбора са допуном М. Медаковића. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевгЉ одгађа седницу на пет минута радп договора о избору прецложенога одбора. После одмора приступа се гласању, у одбор граваминалну представку изабрани су: Др. М. МихајловиЛ, Др. Ж. МиладиновиЛ , парох Божидар ПоповиЛ, Др. Ђогдан МедаковиИ и Евген Думча. Др. Ж. МиладиновиК, у име одбора за дневни ред нредлаже даљи дневни ред, овако: 1. Специјална дебата о прорачуну и на то односеће се молбе и предлози. 2. Разне петиције, које су прошле кроз петициони одбор. 3. Попуњење Саборског Одбора. 4. Верификација. 5. Дебата о говору Њ Преузвишености кр. повереника. 6. Разне молба и тужбе, које су прошле кроз петициони одбор. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ затвара седницу у 12 сахати и заказује другу у 3 сахата носле подне. XXI. Седаица 23. јуна (9. јула) 1902. ПОСЛЕ ПОДНЕ. Председава потнредседник Др. ЂорЏ КрасојевиИ. Прочитани записник прошле седнице се оверовљава. На дневном реду је специјална расправа о прорачуну. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ исправља пре свега код хипотекарних зајмова камату, јер иста је мања погато с првим јулом,

каматна стопа се снижава од 7 % на 6 %. Код хипотекарних зајмов из нђприкосновеног фонда опажа, да је издата у зајам сума од 34.000 К по 4 %, и то да је један део те суме дат епископу будимском ЛукиЈану Богдановпћу, а други манастиру Грабавцу. Није оправдано, да се издаје новац неједнако, те под мању камату баш и онима, који би лако могли платити онолику, колику плаћају и остали, те у том погледу ставља предлог: Никоме се не сме издавати из народних фондова новац под мању камату, него у коликој је висини одредио Саборски Одбор. Код гатедионичких улога опажа, да је сума, која се улаже у гатедионице одвећ велика, а особито, да се много улаже у поједине заводе, тако, да често ти улози превазилазе њихову снагу. Треба битп врло онрезан у послу, те настојати, да се гато мање улаже у гатедионице. У том погледу поднагаа предлог: Упутити Саборски Одбор, да брижљиво испита акцијску снагу појединвх новчаних завода, те да се према тој снази уносе новчани улози, односно да извади новац напоље, ако уложени новац не одговара њиховој снази. Најбоље би било издавати новац на модерни начан: на амортизацију, и у томе погледу поднеће се прешан предлог, да се поднесе штатут за издавање амортизационих зајмова. Код државних папира се онажа, да је у те панире уложена грдна сума преко пет милијуна круна, а особито много имаде државних панира код клерикалног фонда, па чак и такових, који носе само 3 % • И у овоме предмету изнеће прегаан предлог. Углавниченог верозаконског приноса имаде 207.833 К 31 пот. У овој ствари су, као гато је сабору познато, стигле многе молбе појединих црквених онћина, да им се бригау заостатци верозаконског приноса. Прорачунски је одбор тога мигаљења, да треба све учиниги, да се колико толико помогне овим онравданпм захтевима. Сшеван Карамата тражи објагањења у погледу времена за које вреди овај прорачун. Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ наномиње, да је већ при генералној дебати о прорачуну истакао, да ће овај прорачун, који се претреса, вредити само за 1902. г., а предлаже да се упути Саборски Одлор, да нов прорачун сачини за 1903 и 1904. г. Прима се. Др. М. МихајловиЛ. Погато у овој ствари