Српски сион

бр . 31.

„СРПСКИ

СИОН.»

С тр . 517.

зависиод свештенства, Свакојако треба много мислити и старати се о будућности свештенства у опште, а нарочито о оном у горњим епархијама. Питање о дотадији тамошњег свешгенства је најважније, али решење тога нитања не може се пре извести, него што реши нитање о дотацији целокупног свештенства. Дотле пак морају се тражити и други начини, како да се невољи доскочи, а такав један начин пружа и предлог дра Летића. Зато је гласао за преш ност његова предлога. На глас о оснивању семинара многи би се питомци пријавили. За понуњење свештеничких места у митронолији потребно је отггрилике 25 свештеника годишње а кад буде семинар основан, моћиће сваке године свршити богословију и њих 30, тако ! да ће бити од тог броја и таких, који ће ићи у оне две дијецезе. Међутим треба и Соларићев предлог узети у расправу. Но док се дотација свештенства не уреди, треба свакако и Летићев предлог узети у раснраву. Сви фактори. као манастири, епископи и др. треба да припомогну, како би се овај предлог могао остварити. Предлаже да се и овај предлог упути одбору, ком су упућени остали прешни предлози. Архимандрит Др. Георгиуе ЛетиЛ узима реч у личној примедби. Одбија од себе, да је он мислио вређати свештенство и учитељство. Др. МчлешиЛ тражи, да се пређе на дневни ред. Прешност питања овог решио је већ сабор. И решио је, да се сви предлози који се односе на то, подвесу одбору. Нека се, дакле, и ово упути том одбору па ће после бити дебата о том. И кад се онда промисли о тој ствари, неће бар бити и таквих предлога, као што је Јакшићев, да се створи свештенички нролетаријат, коме неће остати друго но да иде у крајеве из којих данас бега због неуређеног стања. (Предлог се упућује одбору.) Предлог Дра Милетића се усваја. (После У 4 сахата одмора). Потнредседник Др. Ћ. КрасојевиИ На дневном реду су иетиције. Известилац П. МандровиЛ, извјестилац нетиционалног одбора, реферише о молби умиров. учитеља А. Јанковића у Баји, који тражи годишњу припомоћ. Одбор предлаже да се молба не уважи пошто молилац ужива мировину из зем. учитељ. фонда и припомоћ од бајске општине.

Усваја, се предлог нетицион. одбора. Известилац П. МандровиЕ, реферише о молби Нате удове Симе ЈГонгиновића бившег пароха итебејско; Ђ. Бечејића умиров. учичеља ловранског; Јосифа пл. Јулинца бившег учитеља — ради припомоћи, Све су ове молбе поднесене сабору г. 1897. Петициони одбор предлаже, да се молбе не уваже, пошто наводи њихови нису доказима иоткрвјепљени и молбе нијесу поновљене. Усваја се. Известилац одбора за нрешне предлоге Др. Вл. МанојловиЛ , подноси у име одбора овај предлог за одлуку: „Предлаже се славном сабору, да са обзи| ром на §. 6 с. у. упути саборски одбор, да приправи нов статут о издавању зајмова, а том приликом поглавито да има обзира узети на то, да се омогући зајам на амортизацију те да овај приправљени статут о издавању зајма из православних српских народно-прквених фондова и фундација најближе сабору поднесе". Известилац Др. Ђл. МанојловиЛ , подноси даље овај предлог за одлуку: г Нека сл. сабор пзабере из своје средине одбор од 5 лица, коме ће се повјерити састав граваминалне представке. Представка та да се оснива на оним повредама, које се види из извештаја саборског одбора, школ. савјета, а да се у њој позову и на граваминалне представке посланика петровданског сабора и на представке наших автономних општина. У истој представци нужно је затражити уставне гаранције за организаторни рад саборски". М. МедаковиБ пристаје на предлог, да се изабере одбор од 5 лица, који ће саставити граваминалну представку. Али жели, да се нриједлог друкчије стилизује. Није за то, да се у граваминалној представци само позива на гравамина петровданског сабора од год. 1897. и на представке црквених општина, већ жели да се гравамина сва нарочито истакну. Не зна, да ли су и у колико су гравамина на компетентном мјесту позната, можда их прашина изједа, из које не ће никад свјетлости угледати. За то кад се хоће граваминална представка саставити, треба то достојанствено и темељито учинити па споменути таксативно сва гравамина. Зар би ваљало да се таксативно не истакну повриједе учињене онда, кад нијесу