Српски сион

С тр. 530.

„СРПСКМ СШОН."

8р. 32

предлаже, да се стави 55.000 К, тако да би целокупна потреба износила 105.000 К. Прима се. Прелази се на другу ставку: дотација епископата. Извеетилац Др. Ј. РадивојевпИ ВачиК каже, да одбор овде није чинио никакве преинаке, пошто се дотација еиископа оснива на §. 27. I. В. кр. рескрипта и с тога је оставио своту од 141.600 К, како је и у нацрту Саборског Одбора. Високопреосвештени епископ Лукијан напомиње, да је за основ дотације у нацрту узета стара аренда Сирига. Пошто је сад приход Сирига за 21.000 К већи, треба већ за последњу четврт ове године да се то разреже на дотацију епископа. Васа МуачевиЛ. То иде на 1908. годину. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ. Кад је аренда већа, онда је потреба из веро законског приноса мања, па то не мења ништа на прорачуну. Високопреосвештени епископ Ј1уки)ан БогдановиЛ. Дотација епископа није фиксирана. Било колико да се добије више од аренде, то припада њима. Ако је приход већи и дотација је већа. За четврти кварт ове године припада епископима овај вишак. Васа МуачевиЛ. Овај одношај треба Саб. Одбор да узме у обзир код грађења уредбе о дотацији епископа. Известилац Др. Ј. 1*адивО]евиИ ВачиЛ каже, да-ово даје оправдана разлога, да Саборски Одбор донесе нов предлог о дотацији. Др. Лаза СекулиЛ. Дотација се у овој години не може мењати. Год 1896. установљена је дотација до 31. децембра 1902. год. Ова промена може важити од 1. јануара 1903. год. за шест година. Кад је оно установљено није се мислило, да ли ће нриход бити већи или мањи. Потпредседник Др. Ћ. КрасојевиЛ позива ва гласање, Два су предлога: известиоца и Дра Л. Секулића. Др. Л. СекулиЛ каже, да није ставио никакав иротивпредлог, него је само објаснио како се установљује дотација. Високонреосвештени епископ Гаврило ЗмејаповиЛ пристаје уз мшпљење Дра Секулића. Што је закупнина, случајно већа, урачунаће се она у г. 1903.

Високопреосвешгени еиископ Лукијан БогдановиЛ. Пошто вишак получене аренде за Сириг почиње утицати већ ове године, то односни вишак има доћи и у ирорачун ове године. То је сасвим јасно и томе не могу прејудиковати прорачунски податци из 1896. г. Ако су они меродавни, шта би било, да је на овогодишњој дражби нолучена мања закупнина од оне из 1896. г.? Би ли се епископска дотација исплаћивала са прелиминнраним износом до конца ове године и поред тога мањка? Епископска се дотација одређује и исплаћује према фактичном стању ствари. М. Свилар каже, да је Сириг од 1. окт. закупљен на 12 година. Ако се ово сад уврсти у дотацију, онда за последњу четврт 12 године неће остати, а пита се ко ће то онда надокнадити. В. МуачевиЛ. Ако признајемо, да се дотацпја уређује на шест година, онда се ова; свота не може сад унети у дотацију. Ако се то не нризнаје, онда се може унетп, али би се могло и после обрачунати. Високопреосвештени епископ Лукијан БогдановиЛ застуиа своје мишљење. Божидар ПоповиЛ је такођер тога мишљења, ако је та свота ушла у овогодишњи приход, да се онда мора и издати. Високопреосвешгени енископ Лукијап БогдаповиЛ вели, да се дотација епископска не установљује на шест година, него сваке године по Саборском Одбору и прорачуну. Др. Л. СекулиЛ брани своје мишљење и опет каже, да се та дотација, према министарској наредби, установљује на шест година. Известилац Др. Ј. ВадивОјевиЛ ВачиЛ прима, да се и та свота уврсти у прорачун већ за ову годину, јер и вишак и мањак прихода иде на ризико епискоиа. — Гласањем прима се тај предлог већином гласова. На реду је ставка о субвенцији свештенству, коју је одбор оставио непромењену, т. ј. 14000 за горњо-карловачку епархију из неприкосновеног фонда и 70 000 за остале епархије т јерархијског фонда. Прота Љ. ЕуиусаревиЛ говори о припомоћима из Јерархијског фонда. Обраћа пажњу, да је овај фонд постао од залишних сесија, које су биле прво у поседу свештенства а после су истоме одузете. Обраћа нажњу на то, да многе цркв. опћине и свештенство, којима