Српски сион

<-р. 32.

„СРДСЖИ сионл

је одузета та залишна сесија, не добива скоро никакве иомоћи. Навафа статистичке податке из Оомборског протопрезвитерата. Навађа, како у неким општинама залишне сесије доносе приход од 2000 К, а свештеник њихов добива само 400 К помоћи из Јерарх. фонда. Правда захтева, да се из тога фонда, на основу онога што је рекао, треба да датира више свештенике те општине, на би то било боље и по општину и по свештенике. Он протеже свој предлог на све епархије. Вишак из јерарх. фонда, треба да служи као дотација свештенства. Ово му је у целини предлог: „да сл. сабор изволи закључити, да се из Јерарх. фонда подмири потпуна кр. рвскриптом установљена дотација свештеника у оним општинама, којих су становници сиромашни и у којима цркв. општинама такове залишне парохијске сесије постоје." Д. КнежевиЛ не слаже се са приједлогом предговорника, јер се ту говори против солидарности свију дијецеза, о којој се и данас доста говорило; даље зато није за тај нредлог, што би горњокарловачка дијецеза, по наводима предговорниковим остала без иомоћи из јерархијског фонда. Он подноси свој иредлог и цопуну тој ставци, о којој је референат говорио, да се наиме 6000 К сдреди само на дијецезу корњокарловачку, што би се по 200 К давало најслабијим парохијама за плаћање свештенства. Говори о нужности свога цредлога особито рефлекту.јући на јадно стање и онога народа, а и свештенства његова. Говори даље о субвенцији из неирикосновеног фонда од 14.000 К, а ко.ју добива горњокарловачко свештенство и слика, како се ради са подјељивањем те помоћи. Преставља, како та процедура, док се не одреди свештенству томе помоћ из тога датог новаца, траје по 10 мјесеци, а свештенсто дотле живи једно и једино о сесијској отштети. Мисли, да би ту помоћ требало шиљати увијек почетком године влади, а томе се не противи ни наш рескриит, Ово су му приједлози у цјелини: I. да се сваке године поред износа од 70.000 К. кас год. приномоћ свештенству митрополије из јерарх. фонда, ну на ком не партиципира свештенство горњокар. дијецезе, стави засебно износ од 6000 К у расход, као стална годишња припомоћ од 200 К. за најслабије дотиране свештенике 2. и 3. класе

горњокарловачке дијецезе, т. ј. оне, који никакве нузгредне администрације немају, до коначног уређења свешт. дотације. II. да се рескриптна субвенција од 1400 К. из неприкосн. фонда свешт. горњокарл. дијецезе шаље на почетку године вис. земаљ влади уз накнадни прорачун, како би га оскудно свештенство што прије добити могло Евгеп Думча ставља такођер два предлога. Прво, да се у прорачун уврсти нова ставка у износу од 20.000 К на оправку парохијских цркава. Овој предлог образлаже тим, што се оиштине непрестано обраћају на сабор с молбама у овој ствари, а народ не може сносити сам толике терете. Други је нредлог о субвенцијама, за које хоће, да се повисе од 70.000 на 100.000 К. Противан је предлогу Купусаревићеву, јер прави разлику међу народом. Слаже се у начелу с Кнежевићем, али неће, да се уврсти 6000 за горњокарловачко свештенство, него нека се субвенција повисп за 30.000, па одатле нека се номаже сиромашно свештенство целе митрополије. Д-р. Мушицки вели, да је Купусаревићев предлог против 24. § кр. Рескрипта. Гледе залишних сесија посгоје два схваћања. Једно је, као што мисли Купусаревић, да би залишна сесија била својина дотичне онштине, и да би она требала да је ужива, а погрешно је мишљење, да су и својина јерархијског фонда. Тај се фонд само из прихода тих сесија састоји, а прави је власник парохијски фонд (РарНе1ек) и ако се парохија у том месту опет крејира и сесија се повраћа. Што се тиче донлатка свештенству он држи, да би ту имао Оаборски Одбор да одреди, колико ће која епархија добити спрам званично исказане потребе. Усваја предлог прорачунског одбора. Васа МуачевиЛ каже, да Думчин предлог инволира у себи све. За то пристаје уз тај предлог, а Саборски Одбор нека у свом делокругу реши, како ће иоступати. Ј. МагарашевиЛ мисли, да је овај предлог Д. Кнежевића излишан, до год не донесе свој извештај онај одбор, којем је иоверено питање о изједначењу дотације свештенства митрополије. Он је за предлог др. М. Мушицког у погледу ове ствари. Не пристаје на предлог Ев. Думче, који захтева. да се номоћ свештеницима VI. класе из Јерархијског фонда даде,