Српски сион

С тр . 532

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 32.

јер тај Јерархиски фонд у неколико је накнада свештеничког миров. фонда целе митрополије. Парох Божа ПоповиЛ. Као што видим, овде се непрестано говори о једном делу Дувчина предлога, и то о оном делу, који се одпоси на плате. Међу тим о другом делу тога иредлога, којим се тражи 20.000 круна за оправке цркава, ништа се не говори, а овамо у истини има много цркава, које треба оправљати. — С тога он од сво.је стране препоручује тај део предлога, у нади, да ће га сабор усвојити. Милап НиколајевиЛ каже, да у земаљском бЈџету има оставка од 70.000 К за оправку цркава и то се сваке године нотроши. Кад то није доста за три епархије, онда је 20.000 К врло мало за целу митрополију. Требало би 50.000 К. ЈЕвген Думча пристаје, да се ирипомоћ повиси на 50.000 К. М. МедаковиЛ говори о том, да види више приједлога, али ће говорити само о приједлогу Душана Кнежевића. По прорачунском нацрту изгледа, да свештенсгзо горњо-карловачке дијецезе има само право на неприкосновени фонд, с тога, пита сабор, да ли има и на јерархијски. (Посланици признају,да има.) Кад је тако, иде даље. Опомиње, да су он и другови поднијели нрешан предлог у томе смислу, да се задовољи правди и да се свештенство изравна у беривима у цијелој митрополији. Увидио је, да од тог нриједлога нема ништа, јер то ће бити ријешено, кад се ко начно уреди дотација цијеле митрополије. Кад се не може, онда он и другови предлажу потпору сталну из јерархијског фонда. Сабор је признао у нринципу, да се треба изравнати дотација горњо-карловачког свештенства са свештенством других дијецеза, за, то они иредлажу сад, да се бар томе принцину у неколико задовољи. Напме, да свештеници који немају нузгредне администрације, било парохије или капеланије, треба да добивају на II. и III. класи сталну припомоћ из Јерархијског фонда. То захтијева нравда и он моли сабор и чланове његове, да метну руку на срце па ријеше ствар. Унозорује на то, да се плата нередовно добива и да не долази за времена принос из неприкосновеног фонда и на крају ирепоручује приједлог Д. Кнежевића са молбом, да га сабор прими.

Известилац Др. Ј. РадивојевиК. ВачиЛ. Дужност ми је, да браним ставку о припомоћи свештеничкој за Горњу Крајину, јер се иста оснива на закону. -0 обзиром, дакле, на лелек, који долази с тих страна, прихваћам предлог Душана Кнежевића, а тако исто прихваћаа и предлог Евгена Думче за оправку цркава. Но моје је мишљење, да се сабору оставе одрешене руке при иодаривању прицомоћи. Милап НиколајевиЛ истич^, да се ова прииомоћ горњокарловачком свештенству не сме помешати са субвенцијом од 14.000 К. Оних 14.000 К. дају се као допуна, прописаној дотацији пз неирикосновеног фонда. Влада то тражи као мањак на распорезаном парохијалном намету, којим се покрива парохијска дотација. Ово међу тим има да буде приномоћ из јерархијскога ф-жда, која би се према иотреби издавала. Најбоље би било, кад би епархијске власти исказпвале ту потребу С. Одбору. Високонреосвештени еиискои Митуофап ШевиЛ предлаже стилистичку измену у прорачуну саборског одбора, где место речи „осталих" треба метнути „свих" (епархија), а тиме је одређено коначно и потнуно партицицирање и епархије горњокарловачке за припомоћ и јерарх. фонда. Др. Л. СекулиЛ предлаже, да се онима 70.000 К. дода још 6000 К, јер је толико потребно, иошто је по пређашњим потребама било већ мало одређених 70.000 К. Прима се. Примљено је, да се у оних 100.000 К има рачунати и помоћ, коју је Кнежевић тражио за Горњо-Карловачку дијецезу. И тако су све ставке примљене по предлогу Евг. Думче. Др. Ал. РокниЛ. Предлажем, да се после подне реши питање мандата у Старој Пазови и Сомбору. То тражим с тога, што време лети, па може сабор и проћи, а ти срезови не би били застуиљени. Прима се. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиК затвара седницу у 3 / 4 1 и заказује идућу за 4 сах. после подне. XXIII. Седница 27. јуна (10. јула) 1902. ПОСЛЕ НОДНЕ. Председава потпредседник Др. ЂорЏ КрасојевиЛ .